Subota, Novembar 01, 2008
Расути бисери на овом блогу
Ма колико само вас има у глави све сенке и све мудрости сакупљене изречене и неизречене, али се осећају у ваздуху, јер изађу кад кад и поспу по нама онај прах истине и и поверења, вере, воље и упорности.
Ево вечерас прочитах све што сам стигао и сад да напишем овај пост.
Ма јесте, лако је све у животу кад удахнеш дубоко, отвориш поново очи и онако тихо у ушима имаш откуцај сваког погледа, сваког срца које познајеш и можда не познајеш, јер желиш, јер си упоран да живиш, да се бориш и да тераш све око себе да то исто раде јер једном кад осете ту твоју снагу коју уливаш у њима и док им шириш та изненадна крила која нису ни знали да имају, а неки су били сигурни да су им нестала, све тече око тебе, сви нешто питају сви се нешто као комешају, али постају свесни да се то дешава да ходају својим ногама, да дишу својим плућима и да се то не дешава јер их неко гура, већ се сами покрећу.
И онда сат у нама не стоји него откуцава, али ја га стално јурим да га стигнем да све буде у правом тренутку, сваки пољубац, сваки поклон срца, свака суза са мојих образа, свака јесен са твојих усана и свако пролеће у нашим очима.
Колико бих Вам толико тога лепог спустио у срца у ваше домове у вашим сновима у вашим џеповима, а и тада бих вас исто овако гледао и волео и чекао да стигнете оно што и ја јурим.
Све бре утакмице живота почињу кад ви свирнете у пиштаљку, арбитри не постоје док их неуведете, али ја разумем да 22 човека трче за једном лоптом, не знам само дал сам урачунао судије, али кога је за њих брига, ја правила живота ионако учим, ја сам бре дете, а мене живот воли и чека да га живим.
Како је лако живети, а тешко борити се за њега. Са Вама је много лакше имате разно разне вентиле и сви испуштају оно негативно из свих нас, а опет смо једно тело, једна локомотива......
Колико је само расутих бисера и пажљивих и непажљивх проналазача...
Andjele, samo napred!
Ako svakog dana uspes da probudis bar po jedno usnulo srce....probudices citav svet.
Pozdrav
Свако срце које сања оно је будно одавно само га треба погледати, а ја га гледам, јел ме видиш, јао не, не гледај горе ето ме тик поред тебе, трепни...
Поздрав Касперко
Borba koja nema kraja...ali svako probudjeno srce,kosmicka je pobeda!
eh, ovo ti je sve pametno sto si rekao, svaka tvoja recenica ima neku tezinu i svaka ostaje zapamcena... svaka cast... cenim tvoje reci...
moji su drugovi biseri rasuti po celom svetu...pozdrav svima
....Ја их понекад сретнем у лету....дал је то судбина ил ко зна шта ли је кад год се сретнемо увек се залије....
uvek se zavrsi nekom od nasih pesama...
...neka i počinje i završava nekom od naših pesama, pre svega tvojima. Dobar si ti i veliki čovek, krilaandjela!
