Subota, Avgust 30, 2008

Познајеш ме

Тамо док ветар дува на оближњем брду, где се сусрећу облаци и шуме старих храстова једно дете је трчало. 

Не то није било тако давно, описано у некој бајци,не тако далеко, баш насупрот

томе било је врло близу мени и теби.

Ти си посматрач, а ја твоје очи,у бајкама бих ти приповедао ко је ко и чија је 

то принцеза, али ово није бајка. 

Некад је његово срце, срце детета било јаче од туге, а слабије од плача и она је 

знала то, али су се одјеци неке тужне песме увек привијали уз његове груди и гушиле

срећу у његовим очима и срцу, а оно је куцало тихо годинама које су расле у вртоглавом

низу. И све би тако као кроз неку башту, кроз милион црвених латица нежна,

бела, мека рука жене прошла мирисним круницама и пољуљала њихов јутарњи сан 

који је роса оставила, али није могло тако.

У мом животу одрасли су моји страхови, све моје туге и срећа је нашла своје место,

очима једне девојке и у љубави њеног срца, и опет некако врати се тај ветар са 

оближњих брда, спојен облацима спуштених тек изнад крошња старих храстова на

ивици шуме одрастања. 

Причао бих ти још пријатељу мој, овим речима, али оне расту баш као и сви други

око мене, добијају боре, седе, сазревају и брже и спорије и живот пролази, 

упакован у много сличних јесени које долазе после лета.

Ја волим јесен када споро долази неким данима и када лето украде још понеки 

јесењи дан, све има своју драж.

Тај пољубац који јој оставим у оном трену дубоко погледом у тако миле и дивне очи

и загрљају који је јачи од сваке туге остане да лети у срцу, да греје више него што 

ће сво време овога света борама исписати тугу на мојим образима и мојој кожи.

И то дете на ветру што окреће своју главицу ружи ветрова у мени, поново ће бити

срећно и поново ће трчати својим речима пут утабаних стаза својих пријатеља,

песмама и причама многих блогера.

Руке ће остати вечно исте у загрљају којим греју своје најмилије биће иако избраздане,

али вечно топле и немирне створене да грле.

Пружам Вам своје руке... 

 

 

[Odgovori]

Prelepo :))))

Comment by andrijana (08/30/2008 12:08)

[Odgovori]

Krilaandjela, ne mogu se odlučiti da li ti je lepša proza ili poezija. Sa uživanjem uvek svratim kod tebe.

"рука жене прошла мирисним круницама и пољуљала њихов јутарњи сан
који је роса оставила,".

Comment by sanjarenja56 (08/30/2008 14:10)

[Odgovori]

ja sam htjela izdvojiti dio koji mi se najvise svidja,kad,sanjarenja me preduhitri.

Comment by dana (08/30/2008 16:49)

[Odgovori]

ja sam htjela izdvojiti dio koji mi se najvise svidja,kad,sanjarenja me preduhitri.

Comment by dana (08/30/2008 16:49)

[Odgovori]

krilaandjela, komentarisati bilo koji tvoj post, ispunjen lepotom tako je tesko... jer nosi u sebi svaki redak puno zivota, puno osecaja, puno slika. ti rec pretvaras u sliku, pruzajuci na dlan ne samu rec, praznu rec, vec extrakt zivih osecanja.
pozdrav

Comment by hyperblogger (08/30/2008 17:13)

[Odgovori]

Volela bih kada bi mi napisao jos jednu pemu.Mlim te. : )
Budi pozdravljen**

Comment by xenija (08/30/2008 17:31)

[Odgovori]

Na granici detinjeg hoda
u koraku zastala sena
iznad obala i dalekih voda
niti devojka, niti još žena

Kad njenu ruku otac pusti
zašavši u neprevodive visine
tugom njegovo ime izusti
al' ču se samo "ne brini sine"

Zato sad kadgod, kao na straži
kad joj se čini da srećniji su svi
još srce taj blag pogled traži
dok oreol roditelja nad njom bdi

začućeš s jeseni poruke u polju
kad svila kukuruza počne da treperi
pokreni se! Potraži svoju sudbinu bolju
jer uvek sam s tobom, i čekaću te, kćeri!

Zato sad dete, tuge sve zbaci
zasijaj zanavek k'o s neba broš
svud oko tebe ljubav je i znaci
i onaj što zna to - veseli laloš

Comment by Baladašević (08/30/2008 18:02)

[Odgovori]

Jao, izvinjavam, ovo bilo upućeto tebi, anđelko... Au. Nadam se da se ne ljutiš.
Pozdrav i tebi i Xeniji

Jesenko Veselinović

Comment by Baladašević (08/30/2008 18:03)

[Odgovori]

Андријана

Нађох у себи речи за сва пролећа, лета, јесени и зиме, сва су остала лепа и прелепа, за неког ко је успео макар речима да их дочара из сећања.

Comment by :@8 (08/30/2008 18:12)

[Odgovori]

Сањарење56 и Дани

Можда се и у песмама и у прози крије лепота, срећа, туга и радост. Знам да нисам сигуран да умем да их раздвојим једне од других, али бар могу да покушам нешто лепо у њима и нама вечно да оставим да сачувам што ће сијати.

Comment by :@8 (08/30/2008 18:21)

[Odgovori]

Хипер

Коментари које ти и које сви ви дајете мени(мојим текстовима, мојој души у стиху и прози) нису само коментари, мишљења већ део наших(ваших) осећања, можда сличних доживљаја, уствари они су наша пресликана тужна и весела огледала, нешто што даје душу овим машинама,жицама нешто што нас веже испред и иза ових прозора, екстракт живота, есенција душе испод свих прстију тастатуре.

Comment by :@8 (08/30/2008 18:32)

[Odgovori]

Јанку Веселиновићу-БАЛАДАШЕВИЋУ

Збунио си ме морнару из равнице песмом, мислио сам да је песма за Ксенију.

Све песме су за оне који их читају, тако је најбоље.

Comment by :@8 (08/30/2008 18:40)

[Odgovori]

joj,nedostaje mi ono"krilaandjela"

Comment by dana (08/30/2008 19:11)

[Odgovori]

I proza i pesme tvoje
preplavile su srce moje,
osećanjem sreće mirne
i lepote što duboko me dirne..

Pozz

Comment by malaino (08/30/2008 19:11)

[Odgovori]

Малаино и Дани

Шаљем пар пара крила од анђела

Comment by :@8 (08/30/2008 19:28)

[Odgovori]

Hvala...

Pozz

Comment by malaino (08/30/2008 19:32)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me