Џепне Венере

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

 

Ко би то знао рећи боље него-ми

Ви-они,

 

Осмехом на блиц спремне да прсне

право у срце,

 

то човек воли и просто се деси.

 

Еј, колико је далеко та Венера?

Ма није проблем,

има она своје изасланике,

џепне, слатке и на развлачење,

стану чак у свачије срце.

 

Сретнеш их на трен,

заголицају,

свака на свој начин,

у погледу ухватим сјај,

а он загреје и подигне моја крила.

 

Џепне Венере

воле да се смеју и да мисле

рукама које шире,

уснама да обликују,

да кажу више и мање,

не знају да сакрију,

и несвесно покажу да воле,

али ту негде иза сваког ћошка

њиховог погледа сакрије се оно

неухавтљиво топло

неизрециво...

 

Џепне Венере то имају од рођења.

 

Тако је лако носити име богиње

и живети суштину љубави живота,

она је разлог постојања свих

немира у срцу, у души.

 

Она је спој склада и несклада

у нашим и туђим очима, понекад,

а у њиховим никад.

 

 

Богат је свако ко има џепну Венеру,

а онај ко има више?

он има проблем веселе природе,

није му лако јер је буквално тако.

 

Оне умеју да се распилаве

и окрећу супротно од казаљке на сату,

да заврте и повуку на све стране света.

 

У срцу држе ружу ветрова

и росу да нас умије,

а кожу меку попут латице.

 

Оне се препознају и живе заједно

довољно близу,

а то никада није далеко.

 

Ко би још мерио даљину

од срца до срца,

али пут постоји,

само га оне знају,

показују.....