Моје срце теби припада

Свима кажем да си лепа

да си мојом руком

нежно загрљена

и срцем 

испод образа

у топло 

окупана,

....љубави.

 

И сви они око мене,

сада те виде 

у мени,

у мојим очима,

у мојим мислима.

 

Знам да су моје очи

попримиле твога ока сјај,

знам,

једноставно осећам.

 

Постао сам мекши

трапавији и слађи,

ти то знаш,

а знам и ја,

јер станем на семофору

кога нема,

а ти ме повучеш да кренем,

јер додирнем јастук, 

а ти се насмејеш

и пољубиш ме.

 

Толико несавршености

чини наш,

мој и твој живот 

савршеним.

 

Волим те у складу

нашег несклада,

јер смо заједно.

 

Колио сам те пута

погледом читао и додиривао,

баш сваки део твоје нежности,

речима изјављивао ти љубав,

телом и рукама доказивао,

слушао те и када плачеш

и када се смејеш,

познао те у свакој тишини

и видео у сваком мраку,

пружио ти руку

и окренуо други образ,

био бесан и благ,

волео сам те

и сада те волим

много више.

 

Поред мене си,

у мени си,

ходаш мојим кораком,

мислиш мојим срцем,

а када падне ноћ,

и ти се привијеш уз мене,

склупчаш у топло клупко

које се гура,

пустиш да те моја рука загрли

у пољупцу који ми подраиш

сваки пут лепше

и сваки пут јаче

него пре,

ја сам испуњен,

и понекад се уплашим 

да те не изгубим,

ма знам да нећу,

ал цимне ме тај осећај страха,

срам га било

за то што ради.

 

Видим да је пешчани сат

дупке пун на јужном полу,

помогни ми да га окренемо,

нека тече као што је текло

свако зрнце наше љубави.