Ћутање боје злата

Ево седим ту поред тебе

смејем се тихо

осмехом задовољног човека,

а погледом сечем

даљину зелених брда

и цвтних равница.

 

Мир ове наше тишине

твојих усана жеђ

и очију срећних

срце своје смирујем

руком твоје раме милујем

ћутањем боје злата

додирујем

сваку нежну латицу

твоју меку постељу

крилома брижног анђела

спустам главу преко твога колена

и ћутањем боје злата

мирујем

твоје срце смирујем.

 

Ћутањем боје злата

у твојим очима

читам трагове

и видим нове веснике

и пролеће.

 

Лете ласте скитнице

у наше градове

у наше мало склониште

тамо негде, где ћутање

говори све.

 

Боје злата ћутање,

заувек остаје

у наша срца никад не престаје.