Ћутање боје злата
Ево седим ту поред тебе
смејем се тихо
осмехом задовољног човека,
а погледом сечем
даљину зелених брда
и цвтних равница.
Мир ове наше тишине
твојих усана жеђ
и очију срећних
срце своје смирујем
руком твоје раме милујем
ћутањем боје злата
додирујем
сваку нежну латицу
твоју меку постељу
крилома брижног анђела
спустам главу преко твога колена
и ћутањем боје злата
мирујем
твоје срце смирујем.
Ћутањем боје злата
у твојим очима
читам трагове
и видим нове веснике
и пролеће.
Лете ласте скитнице
у наше градове
у наше мало склониште
тамо негде, где ћутање
говори све.
Боје злата ћутање,
заувек остаје
у наша срца никад не престаје.
