Utorak, Avgust 05, 2008
Ћутање боје злата
Ево седим ту поред тебе
смејем се тихо
осмехом задовољног човека,
а погледом сечем
даљину зелених брда
и цвтних равница.
Мир ове наше тишине
твојих усана жеђ
и очију срећних
срце своје смирујем
руком твоје раме милујем
ћутањем боје злата
додирујем
сваку нежну латицу
твоју меку постељу
крилома брижног анђела
спустам главу преко твога колена
и ћутањем боје злата
мирујем
твоје срце смирујем.
Ћутањем боје злата
у твојим очима
читам трагове
и видим нове веснике
и пролеће.
Лете ласте скитнице
у наше градове
у наше мало склониште
тамо негде, где ћутање
говори све.
Боје злата ћутање,
заувек остаје
у наша срца никад не престаје.
divno je moci cutanjem necije srce smiriti,u oku sve procitati.mada i iskren razgovor,pun razumijevanja isto toliko vrijedi.ti sve pozlatis
Kad se cutanjem kaze sve onda je postignuta bozanstvena harmonija dva bica... :)
Ne volim kopiranje, al je Iluzija napisala i moju misao.
Kada se ćutanjem kaže sve....
ćutanje boje zlata.
protkano nežnošću i ljubavlju.
mesto za srce.
Prijatno!
Iako puno pricam i volim da pricam...ponekad vise volim da cutim, jer vise cujem! :)
Ćutanjem se nekada izgovori više reči, dovoljno je samo upiti poglede i govor je suvišan.
Лепо је кад својим ћутањем кроз своје речи пробудим златно ћутање мојих блогера, и поздравим нове.
:)
"....TAMO NEGDE, GDE CUTANJE GOVORI SVE!!! "
Ceznem za tim mestom...
Мањина
Имаш га у себи, знамо то сви поред тебе, јер ћутимо са тобом
Ja cu da precutim komenatar.Da pozlatim to tvoje zlatno cutanje jos malo.
Шиљка
Нек ти буде сад, али ја више волим кад причаш
cutim...
