Када се вратим...

...Могу Вам рећи да сам срећан, да ми се жеље појављују сваке секунде, а мисли као врела пара терају да очима тражим нове путеве и нове људе, да путујем... Вечерас сам ухватио себе у тренутку када су очи и мисли већ одлутале далеко, што је друштво и приметило... Није ово прича о мени и о времену које је протекло без песама, једноставно време је пролетело у послу и у обавезама које нас заробе неко време, али дође и време одмору. Ево сада се мислим куда ћу све да лутам са њом и без ње, да уловим оно мало лепог што се крије у светлости сваког дана и у тами блиставе месчине испод мојих и њених сводова љубави. Срећа и љубав нису вечне категорије у које бих радо увек побегао, ипак су то само јака компулзивна осећања привржености, припадања и задовољства живљења подложна зубу времена баш као и наш живот, који понекад стварно изгледа да кратко траје и да није испуњен. Тражим траг твог додира на мом телу који још увек нежно пече пољупцима са твојих меканих усана. У свим звездама које својом светлошћу обасјавају ову ноћ, и од свих облака који се крију, дивније очи и искренију душу нисам срео. Благ као ситан немир поветарца латицом коју носи са једног на други крај улице, и ја се осећам исто, својом судбином везан за тебе, одлазим и долазим. Снови су испрекидани у свакој ноћи када те немам поред себе. Некад стигнем да те пољубим, заустим и кажем да те волим, а некад нестану пре него и покушам да додирнем твоју душу. У тишини коју не грлим, а она загрли мене када си ти далеко, када недостајеш, покушам да вратим сјај твојих очију, додир мајских пољубаца на свом врату, да вратим време тамо где је први пут стало, за мене и тебе. Не тако често речима у писму покушам да сломим самоћу, даљину и тугу, колико брзо пожурим да ти се вратим. Знам да сам неко ко у тишини поред тебе може сву своју љубав да искаже, да те воли и да те разуме. Ти си као и ја, у шапату заљубљених.