Sreda, Avgust 27, 2008

Међу корак

Онима што чекају поклањам тишину, шапат свих заљубљених ветрова што кришом окрећу наша лица заљубљеним очима и врућим пољупцима. Ноћас им поклањам жар наше вечности и прошлост наше будућности, радост и нашу срећу, а ја,.....ја делим тугу гладним облацима и младом месецу што се сада буди из неких западних шума, и високих снежних планина, између два белутка, у огледалу, да само ту остане сама, ...у мраку моје тишине. Ма срећа и љубав у срцу склоне мрак у коме живимо покрију зарасле ране. Променом времена кад заболе, и опет се врате изнова, весници олује у свакој капи кише временом проклињу нашу вечност. Срећо, зашто си тако достижна и зашто тако лако прођеш кроз моје руке? Има ли те ко на овом свету довољно дуго, да му је досадила, и искривила радост осмеха на лицу? Знам, нема. Зашто смо проклети на самом почетку љубави? Зашто неко добија, а неко губи? Коме је свет учинио љубав простодушном, да је самој себи довољна, да све зиме угреје и заборави? Знам, рећи ћеш никоме. Па јесте, охолост душе у њеном мраку крије све тихе кораке и несмотрене покрете. Раширене шаке и кратки погледи грабе и не виде даље од свог прага, гладна уста врискавог гласа одзвањају бесом празних стомака, оправданост сваког ризика. Сви смо ми људи, једни другима слични у својој различитости, у својој невољи, у очима пријатеља бистримо наше душе када олује прођу. Видамо једни другима ране, али нестајемо без почетка и краја, у времену које нас се и не сећа и не саосећа. Видим тај трачак светлости у твом оку, јачи је од свега што сам мало пре говорио, јер душа мозгу неверује, јер осећа топлину која се речима не спознаје. Додирујем ти мекане прсте и прелазим преко јагодица, осећам нежност милујући те, а то брише сваки траг у мраку. На уснама пољупци лете као латице што милују лептире, и свака рана што беше на твом и мом телу постаде младеж ил цвет. У огледалу сваке зоре Сунце отркива изнова наша лица, и живот тече даље без прошлости и ситница, свака је нова страница чиста и река је наших снова пуна, рађају се нова деца и свет је изнова прича...

[Odgovori]

Sreco, zasto si tako dostizna i zasto tako lako prodjes kroz moje ruke?
Prelepo!

Comment by casper (08/28/2008 00:15)

[Odgovori]

"свака је нова страница чиста и река је наших снова пуна, рађају се нова деца и свет је изнова прича..."

Ako nastavis ovako dobro da me ostavljas bez daha,ugusicu se!:)

Comment by tuzna (08/28/2008 02:49)

[Odgovori]

"шапат свих заљубљених ветрова"Eh, lepo,lepo...

Comment by sanjarenja56 (08/28/2008 06:45)

[Odgovori]

Krilaandjela, ovo je nesto najlepse sto sam ikada procitala u svom zivotu...

Comment by andrijana (08/28/2008 12:50)

[Odgovori]

medjukorak,a sada korak naprijed.pozdravljam te .srecan ti danasnji veliki praznik

Comment by dana (08/28/2008 14:30)

[Odgovori]

medjukorak,a sada korak naprijed.pozdravljam te .srecan ti danasnji veliki praznik

Comment by dana (08/28/2008 14:30)

[Odgovori]

Korak,dalje,korak napred,vise koraka...Veselijih.
A,ja sam posrnula,nacisto...
Hvala.

Comment by xenija (08/28/2008 23:23)

[Odgovori]

I,mozda je ovo SAMO kraj pocetka.
ILi,na pocetku kraj...Da, tako je.

Comment by xenija (08/28/2008 23:25)

[Odgovori]

Хвала свима, ово већ ѕвучи као крај представе.

Овај нет ми песме претвара у прозу, шта да кажем опет испадне добро.

Comment by :@8 (08/28/2008 23:57)

[Odgovori]

Зашто смо проклети на самом почетку љубави? Eh...
Dvino, kao da si u par rechenica opisao zivot, a to deluje nemoguce :)

Comment by principessa (09/03/2008 15:17)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me