Sreda, Avgust 27, 2008
Међу корак
Онима што чекају поклањам тишину, шапат свих заљубљених ветрова што кришом окрећу наша лица заљубљеним очима и врућим пољупцима. Ноћас им поклањам жар наше вечности и прошлост наше будућности, радост и нашу срећу, а ја,.....ја делим тугу гладним облацима и младом месецу што се сада буди из неких западних шума, и високих снежних планина, између два белутка, у огледалу, да само ту остане сама, ...у мраку моје тишине. Ма срећа и љубав у срцу склоне мрак у коме живимо покрију зарасле ране. Променом времена кад заболе, и опет се врате изнова, весници олује у свакој капи кише временом проклињу нашу вечност. Срећо, зашто си тако достижна и зашто тако лако прођеш кроз моје руке? Има ли те ко на овом свету довољно дуго, да му је досадила, и искривила радост осмеха на лицу? Знам, нема. Зашто смо проклети на самом почетку љубави? Зашто неко добија, а неко губи? Коме је свет учинио љубав простодушном, да је самој себи довољна, да све зиме угреје и заборави? Знам, рећи ћеш никоме. Па јесте, охолост душе у њеном мраку крије све тихе кораке и несмотрене покрете. Раширене шаке и кратки погледи грабе и не виде даље од свог прага, гладна уста врискавог гласа одзвањају бесом празних стомака, оправданост сваког ризика. Сви смо ми људи, једни другима слични у својој различитости, у својој невољи, у очима пријатеља бистримо наше душе када олује прођу. Видамо једни другима ране, али нестајемо без почетка и краја, у времену које нас се и не сећа и не саосећа. Видим тај трачак светлости у твом оку, јачи је од свега што сам мало пре говорио, јер душа мозгу неверује, јер осећа топлину која се речима не спознаје. Додирујем ти мекане прсте и прелазим преко јагодица, осећам нежност милујући те, а то брише сваки траг у мраку. На уснама пољупци лете као латице што милују лептире, и свака рана што беше на твом и мом телу постаде младеж ил цвет. У огледалу сваке зоре Сунце отркива изнова наша лица, и живот тече даље без прошлости и ситница, свака је нова страница чиста и река је наших снова пуна, рађају се нова деца и свет је изнова прича...
Sreco, zasto si tako dostizna i zasto tako lako prodjes kroz moje ruke?
Prelepo!
"свака је нова страница чиста и река је наших снова пуна, рађају се нова деца и свет је изнова прича..."
Ako nastavis ovako dobro da me ostavljas bez daha,ugusicu se!:)
Krilaandjela, ovo je nesto najlepse sto sam ikada procitala u svom zivotu...
medjukorak,a sada korak naprijed.pozdravljam te .srecan ti danasnji veliki praznik
medjukorak,a sada korak naprijed.pozdravljam te .srecan ti danasnji veliki praznik
Korak,dalje,korak napred,vise koraka...Veselijih.
A,ja sam posrnula,nacisto...
Hvala.
I,mozda je ovo SAMO kraj pocetka.
ILi,na pocetku kraj...Da, tako je.
Хвала свима, ово већ ѕвучи као крај представе.
Овај нет ми песме претвара у прозу, шта да кажем опет испадне добро.
Зашто смо проклети на самом почетку љубави? Eh...
Dvino, kao da si u par rechenica opisao zivot, a to deluje nemoguce :)
