Sreda, Jun 25, 2008

Клупа

Волео сам те и још увек те волим, чак и сада када смо устали и отишли пут неких нових хоризонта и неких нових прича. Остала је у мом сећању, никада је нећу заборавити, нисам урезао имена у твоје тело у твоју кору, али оставио сам дубок траг. Не види се сваки год година по твојим браон гредицама нити је рђа појела метал конструкције која и сада седи на тој земљи посутој цвећем и зеленилом поред храста кога сада више нема.

Ево вратио сам се као што ти нисам обећао, а знала си, баш као и сви ми, увек се вратимо тамо где нам је било топло и меко. Неко други данас седи, али већ сутра седећу ја, ништа зато имаш ти разумевања, знам све је у прелазима и стрпљењу паушалних година и уздаха. Корацима сам мерио твоју ширину, а рукама твоју дужину, могли смо нас двоје да останемо испружени у слатком грчу дуго дуго, дала си нам све своје младе године.

Нисам ни знао колико си значила свима нама док те неко није померио, док те неко није поломио и док те сад неко раставља и гура у шпорет да изгориш. Све се променило, знаш на твом месту сада је лепша млађа клупа, некако компактнија, жуља ме не можемо се лепо згрчити и седети. Када би само знала како ми просто недостајеш. Знаш смешно ми је и тужно њу да мерим, сувише је модерна. Сада када пролазим поред ње као да гледам у ватру која те је појела, није ми свеједно.

Ево опет сам седео на њој после толико година, сада ми је и превише пространа, не делим је више као пре са бићем које те је такође упознало раније, сада ми је тешко да дођем до тебе иако то одавно ниси ти. Сада сам уморан од силних година и ових промена, жао ми је што ти све ово признајем иако живиш у мени, а ја ето овде на некад само твом месту. Запалих сам ову свећу за тебе и нас и док је сад овако гледам док гори нешто ме у груди стеже,знам да ниси живо биће никада била, али оставила си живи траг у мени. Ја ето толико тога више не могу да се сетим, али док овде седим све пролази кроз мене и ево и ове сузе...

И предмети имају душу, а неки од њих живе наш живот и заједно умиру.

 

[Odgovori]

"Када би само знала како ми просто недостајеш"

:)
Ala ti umes da dozivis...

Ala ja umem da dozivim sa tobom....:D

ljub :****

Comment by tuzna (06/26/2008 01:12)

[Odgovori]

imala sam osecaj kao da govoris o nekoj osobi ..

Comment by nepopravljiva (06/26/2008 01:50)

[Odgovori]

Sve ima dusu! A, tvoja je dusa ogromna i predivna!

Comment by Pinokio (06/26/2008 08:01)

[Odgovori]

mesto ili stvar uz koju smo proveli nezaboravne trenutke, postanu deo nas.
i ovako lepe priče.
Prijatno!

Comment by domacica (06/26/2008 09:10)

[Odgovori]

I ja imam jednu klupu pod starim hrastom. Posetim je povremeno i jos uvek sanjamo iste snove zajedno...

Comment by bealiever (06/26/2008 10:19)

[Odgovori]

Svi izgleda imamo svoje klupe. Ja imam jednu klupu u Beogradu , na koju volim da odmorim i sredim misli, kad odem u Beograd. Klupa je kod Hrama Svetog Save !

Comment by vladica (06/26/2008 10:37)

[Odgovori]

Весела

Некад су и туге тако лепе, некад су и ствари тако живе,
некад их треба видети другачије,
хвала ти јер оне сада живе кроз нас, осећамо их како расту и шире се, оне не умиру.

Непоправљива

Просто је,
везано је,
знам њу и она познаје мене
колико пута и сваки пут поново
долазили и одлазили
по дану и ноћи
јер она је део нас
део мене и део ње.

Пинокио

Као што ти душу показујеш
тренутно кроз лепоту твојих перли и слатких и сланих ролата(дигресија-гладан сам), ја скренем пажњу на ствар која поприми део наше душе, део живота.

Домаћице

Није то само прича, то је више од ње,
стално ти седи у глави негде на неком лепом месту,
где си је последњи пут оставила.

Биливеру

Да знам, моја се клупа познаје са твојом и повремено дописује, имају њих две свој под блог овог блога.

Владице

Испод Калемегдана има много клупица, ја бирам оне у хладу. Код Храма Светог Саве много се гужва саобраћај, а овамо река и ливадица под бедемом смирује.

Comment by krilaandjela (06/27/2008 01:42)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me