Utorak, Jun 24, 2008

ИМЕ СА ПОСВЕТОМ

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

ИМЕ СА ПОСВЕТОМ

 

Можда то не постоји,

али ипак нешто ме гребе

ту испод,

баш ту,

где и заболи,

сада одвећ затрпано кратким годинама

ту негде у мени скривено,

једном застало и остало,

у мраку у трену ме стигне

кад ми празно налети

у бледим зидовима

испод тепиха

као прашина

на стаклу

успомена.

 

Видим те и када те нечујем

Чујем те и када те не видим

Дишем и када спавам

Исто ми је све,

а опет другачије.

 

Неки звук ми кроз маглу остави твој лик,

ветар га избрише.

Пред крај сна у јави ми нестајеш,

а очи те пожеле.

Ако заспим са сећањем

пробуди ме твоје дисање.

Све је другачије,

а исто ми је.

 

Можда то не постоји,

али ипак нешто ме гребе

ту испод,

баш ту,

где и заболи,

сада одвећ затрпано кратким годинама

ту негде у мени скривено,

једном застало и остало,

у мраку у трену ме стигне

кад ми празно налети

у бледим зидовима

испод тепиха

као прашина

на стаклу

успомена.

 

 

Ово је посвећено једној другарици.

 

------------------------------------------------------------------

 

Поклон песма за моју другарицу-чувара мојих крила (САЊАРЕЊЕ56)

 

КРИЛА

 

Знам да их немам

Знам да ми расту

Знам да их видиш

Знам да се шире

 

Срце је нешто слично

Срце је нешто мало, а велико

Срце не умем да тражим

Срцем т волим

 

Знам да их чуваш

Знам да су вечно млада

Знам да постоје и без бајки

 

Срце је нешто слично

Срце је нешто велико

Срцем те волим

 

----------------------------------------------

 

БЛОГЕРИ

 

Видео сам својим очима речи које бих волео само да сам кроз неки заборав чуо и тамо оставио. Ради се о копи пасту, али то није разлог да се неко окрене и оде на другу страну, најлакше је то урадити, жао ми је што се то дешава.

Врло је тешко нешто изградити, још теже сачувати, а најлакше срушити, веровати у нешто што те окрене наопачке је још теже, али све се проживи, није ни први ни последњи пут да наше таштине истрче.

Све је то живот и све су то људи око нас.

Без неког оправдања свима Вама бранићу намеру у свему лепом што сам досада прочитао јер је срце носило те речи у мојим очима.

Нећу да судим јер сви судови су за осуду, грешка је учињена, а не запечаћена.

 

Хоћу да верујем, можда мање, али тражићу друге људе који су прешли преко песка, прашине и овог времена и који су постигли циљ сваког човека.

 

Мени је животни циљ да видим човека у другом човеку.

 

Окренућу главу у страну, спустићу поглед, затворићу једно око, прочитаћу једну реч-реченицу. Можда ћу остати тамо где је само грешка запела, а можда ћу отићи даље као и сви, ал све у неком реду да нађем човека у другом човеку.

 

[Odgovori]

Prva pesma me ostavila bez reci...i bez komentara... tako mnogo receno... tako jasno...
Pesma za sanjarenje56 je slatka, iskrena i nezna =)
A sa ovim trecim se u potpunosti slazem... skroz...

Comment by cicilly (06/24/2008 00:47)

[Odgovori]

Nemam šta da dodam...

Comment by glumac (06/24/2008 00:57)

[Odgovori]

Procitala...

Ja ne umem preterano da hvalim ali umem da prozivim ono sto citam mislim da je to dovoljno.

O trazenju coveka nemam sta da kazem a tako je puno ljudi...

Comment by shadow (06/24/2008 01:41)

[Odgovori]

Svidja mi se sve sto sam procitala :)

Comment by iluzija (06/24/2008 03:04)

[Odgovori]

Krilaandjela, svaka ti je na mestu! Mnogo ti hvala za pesmu, preslatka je! :) :)
Prekjuče je kod mene za tebe bila postavljena pesma koju nisam ja pisala, "Paganska molitva", ali je smao ti nisi pronašao da vidiš da li ti je dobro odabrana. Ti znaš da ja sada retko pišem pesme, pa ti nisam napisala sopstvenu, nego neku lepu za koju mislim da ti priliči. Ti proceni.

Comment by sanjarenja56 (06/24/2008 06:34)

[Odgovori]

dobro jutro, dobri čoveče koji se kriješ iza andjeoskih krila.
lepih reči nikad dosta. ali ti uvek pronadješ način da ih usadiš pravo u srce.
Prijatno!

Comment by domacica (06/24/2008 09:12)

[Odgovori]

Čoveče dragi, neka su ti staze obasjane onim što iz tebe sja i neka Ti bude onako kako širiš oko sebe. I neka ti je misao uvek friška, da si mi zanavek zaljubiška!
(I da te ništa ne jedi, jer biti zaljubljen...samo to vredi!)

Pozdrav od lokalnog smetala

Comment by Baladašević (06/24/2008 10:24)

[Odgovori]

Mene je sve ostavilo bez teksta,pa cu samo da :*****
A sta to znaci-vec znas...

Comment by tuzna (06/24/2008 11:42)

[Odgovori]

Ja sam navikla da kod tebe procitam uvek lepe stvari, ali sve ovo sto si danas napisao je ostavilo na mene poseban utisak. Osvrnuo si se i na svoj nacin pogledao na stvari...a, taj nacin je i meni blizak, pa sam ga razumela u potpunosti.
Prva pesma mi je prelepa!

Comment by Pinokio (06/24/2008 12:14)

[Odgovori]

postoji,postoji tu u tebi.prekrasno

Comment by dana (06/24/2008 20:12)

Срцима која пишу [Odgovori]

Цицили

Знаш како, песак времена је сувише ситан да бих у тренутку могао да видим сваку његову искрицу боје којом засветлуца док истиче.Зато га пустам да тече кроз моје очи, тело и таложи се на срцу.

Глумац

И ја понекад немам шта да додам па прочитам поново и запамтим.

Shadow-сенко моје сенке

Научио сам да видим у људима свашта(и добро и зло) и када видим и једно и друго као да нисам видео ништа, и поново гледам у њих упорно да нађем само оно добро.

Илузијо

Мало те познајем овде, а већ си јако повукла свој став и гурнула чврсте коментаре свуда, читам те полако и уживам у постовима, ал немам адсл или кабловски већ само дајл ап, смањи ппс ил напиши нешто лепо да заигра.

Сањарење56

Песма је лепа, али као што предпостављаш ја волим да гњавим људе да сами напишу оно што осећају, јер то је оно лепо што носе у себи.
Уради домаћи, да те не тужим код секе.

Домаћице

Ако су ти јутра таква и моја су. Некад се сакријем, али само некад и врло ретко.
Ви ме нађете и ви ме откријете, као неки добри рецепт заборављен па нађен.

Баладаш

Хвала за стих у риму и риму у стиху, ниси ти локално сметало него граница доброг и бољег,запета тачке и нови увод и почетак,време среће после неке тужне кише ил неког заборава, успомена маслинасто зелена.
Ти си најматорији скретничар на овим блогерским пругама, што зна све возне редове.

Весела

Разумем, ал не разумем
знам, ал не знам
учим и волим
чувам и дајем
не заборављам већ се враћам
и остајем.

Пинокио

Где си бре огледало моје душе, пријатељу који уме да разуме, тако тихо и нестварно, увек ту близу иза ћошка да подржи и подигне, спусти и покрије.

Дано

Ма има у свакоме од нас све што чини да дан сија, а ноћ да смркава.

Comment by krilaandjela (06/24/2008 22:16)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me