Sreda, Jun 18, 2008
Неки тренутак без ње
Мало ми је да нешто сада кажем, а да не желим најлепше мисли једном бићу, али не зато што ћу нешто испустити већ зато што ћу се већ сутра сетити шта сам још могао најлепше да јој кажем.
Признајем себи да на овом папиру не могу речима ставити лепоту њених очију и топлоту њеног срца и сигурност њеног загрљаја који ми сада фали.
Не пријатељи она није далеко од мене, она је у мом срцу, а срце куца њеним корацима када ми пада у загрљај.
Колико ћу пута рећи да неумем да гледам у Сунце без њених очију
Колико ћу пута рећи да неумем да дишем без њених плућа
Колико ћу пута признати да без њеног додира ништа не осећам
Колико пута.....
...сваки пут.
Ако је зора још давно некад добила исток да се буди, а запад да спушта сан
онда ћеш ти моја љубави, вечно бити мој север, а ја југ на твојим образима.
...svaki put...
ostanem bez reči kada mi jutro počne ovakvim rečima.
ali mi osmeh procveta.
Prijatno!
" Ако је зора још давно некад добила исток да се буди, а запад да спушта сан онда ћеш ти моја љубави, вечно бити мој север, а ја југ на твојим образима. "
E ovo si prelepo sklopio!
Ostadoh oduševljena!
Krilaandjela, šta je ovo? Prvo stepski reši da se sa samim sobom takmiči i sebe prevaziđe, pa onda ti?!A najteže je sa samim sobom se takmičiti! Ovu pesmu u prozi čitaću mnogo puta, pa ću ti tek posle reći šta mislim o njoj!
Свима
И ја је читам сваки пут изнова и као да гледам у њу.
Хвала Вам на коментарима
Hvala Tekstopiscu i Iluziji
