Subota, Jun 14, 2008
КОТРЉА СЕ
Котрља се дан на спорим точковима мог живота. У сну трљам очи и љубим те уснама од немира, због ветра у мојој глави спуштам свилене чаршаве на твоје нежно тело које задрхти кад осети мој одлазак.
Сва си моја у тим речима што их мисли држе даље од мојих до твојих усана.
У тишини будиш се и гледаш у моје очи, својом танком руком крећеш ка мом образу, о како је мека као твоје срце рука док милује и моје срце додирује, а очи жмуре да непрође, а прође јер нема ветра који остаје.
Сва си моја у тим речима што их мисли држе даље од мојих до твојих усана.
Ћутиш и ћутимо, љубим и љубимо, сваку рану и облаке јер ту поред нас у нама пролазе.
И ватре горе и ветар их носи, у твојој и мојој коси залутале руке, по телу трагови, све их је више остало, покри ме, покривам свилом својих стихова, додиром усана.
Сва си моја у тим речима што их мисли држе даље од мојих до твојих усана.
:)
Принцезо
Напиши бре нешто на свом блогу хоћу да прочитам баш као и ти
Želim da se ovih dva meseca stiša malo pa ću onda napisati nešto, nisam vas napustila, jednostavno nije pravo vreme.
e, ovo si ti! Takvog te volim, bre Andjelko...sto bi rek`o Baladas : ))
Принцезо
ок.
Пинокио
Па знате ме, ја ћу увек добро наћи и у туги и у страху и у тамо неком мраку
Krilanadjela, baš si lepu proznu pesmu napisao, pa si i principessu naterao da reaguje, a taman smo mislili da je ovaj blog zaboravila! Duplo bravo za tebe! Za pesmu i za vraćanje zalutalih ovčica tj blogerki u stado tj blog.
Bas mi se svidja ovaj tekstic... Ne znam tvoaj ranija pisanija jer sam tek stigla ovden, ali ovo je bas lepo... =)
Lepršaju reči... i padaju na nas...kao paperje sa krila anđela.
Поздрав новим другарима
ЦИЦИЛЛЈ и СУММА
и старим пријатељима
