Četvrtak, Jun 05, 2008
Као лист на ветру
Везан танком струном живота за твоје усне и образе и лишен свега што не пристаје да стане између нас у очима и гласу осећам да време лечи све. Као лист на ветру остајем и свој живот теби предајем. Док по води сенке плутају и облаци на небу долазе ја спорим кораком идем кроз нове улице. Као лист на ветру престајем да бројим дане и године. Везан тајном љубави и свилом додира на јастуку од твојих образа. Као лист на ветру будим се зором твојих очију.
I spozna ovaj čovek u vremenu istinitost iskaza da samo ljubav, a ne vreme, leči sve rane. Srečni ti putevi Anđelko, i neka idu samo u jednom smeru, neka su široki i suncem obasjani...
Htedoh reći sreĆni, ali neka su i sretni, i lepi i dragi i nežni i puni dobrote...
lisen svega sto ne pristaje da stane izmedju nas...tesko..
Budi se uvek, zauvek zorom njenih očiju...i neka ti nikad ne bude toga dovoljno!
Хвала свима на коментарима.
Лепо је кад човек корача путем који је добро утабан, са пуно и без иједног путоказа кад зажмурим јер ме љубав води.
Путокази сте ми сви ВИ моји пријатељи блоговци, а кад зажмурим и заспим она ми постаје све.
"...bez tebe sam list na vetru,suza izgubljena u liscu..."
