Тихо ми шапат срца кажи

Тихо ме у ноћ пробуди

пољупцем топлим у образе меке,

нек ме струне твога срца воде

у заласке Сунца и росне зоре.

 

Тихо ми шапат срца кажи

реч прстију нежних по кожи

и уснама немир ти ми смири.

 

Познам сан твоје јаве

и твој корак у ветру

изнад реке Саве,

на мосту с краја, почетак,

а људи славе своје славе.

 

Тихо ми шапат срца кажи

реч прстију нежних по кожи

и уснама немир ти ми смири.

 

Тихо ме у ноћ пробуди

пољупцем топлим у образе меке

нек ме струне твога срца воде

у заласке Сунца и росне зоре.

Расути бисери на овом блогу

Ма колико само вас има у глави све сенке и све мудрости сакупљене изречене и неизречене, али се осећају у ваздуху, јер изађу кад кад и поспу по нама онај прах истине и и поверења, вере, воље и упорности.

Ево вечерас прочитах све што сам стигао и сад да напишем овај пост.

Ма јесте, лако је све у животу кад удахнеш дубоко, отвориш поново очи и онако тихо у ушима имаш откуцај сваког погледа, сваког срца које познајеш и можда не познајеш, јер желиш, јер си упоран да живиш, да се бориш и да тераш све око себе да то исто раде јер једном кад осете ту твоју снагу коју уливаш у њима и док им шириш та изненадна крила која нису ни знали да имају, а неки су били сигурни да су им нестала, све тече око тебе, сви нешто питају сви се нешто као комешају, али постају свесни да се то дешава да ходају својим ногама, да дишу својим плућима и да се то не дешава јер их неко гура, већ се сами покрећу.

И онда сат у нама не стоји него откуцава, али ја га стално јурим да га стигнем да све буде у правом тренутку, сваки пољубац, сваки поклон срца, свака суза са мојих образа, свака јесен са твојих усана и свако пролеће у нашим очима.

Колико бих Вам толико тога лепог спустио у срца у ваше домове у вашим сновима у вашим џеповима, а и тада бих вас исто овако гледао и волео и чекао да стигнете оно што и ја јурим.

Све бре утакмице живота почињу кад ви свирнете у пиштаљку, арбитри не постоје док их неуведете, али ја разумем да 22 човека трче за једном лоптом, не знам само дал сам урачунао судије, али кога је за њих брига, ја правила живота ионако учим, ја сам бре дете, а мене живот воли и чека да га живим.

Како је лако живети, а тешко борити се за њега. Са Вама је много лакше имате разно разне вентиле и сви испуштају оно негативно из свих нас, а опет смо једно тело,  једна локомотива......

Колико је само расутих бисера и пажљивих и непажљивх проналазача...

«Prethodni   1 2