Četvrtak, Maj 21, 2009
Ето опет...
Ето....
ти луташ као свако скривено срце, жељом љубави поведено до граница стварности бића којем тежиш. Опточиш тиркизом небеско плаветнило, зарумениш све пољане, оставиш хоризонте у води, а сузе претвориш у топле кише.
Како те је тугом волети тешко, а лако нам се она прикраде...
Опет...
Пружаш руке ка земљи, лицу наше мајке, кожи испуцалој од времена и самоће по којој остављасмо трагове наших путева.
Подижеш поглед ка небу, оцу који нас остави тражећи ново Сунце, нову земљу и хлеб за све нас.
Дишеш плућима наших шума, таласаш ветром врхове планина и наших понора кроз корита реке, што нас раздвајају.
Знам, чекаш да падну топле кише, сузама нашим умивени трагови љубави.
Могла би даље да луташ, да се обликом природе у свему огледаш,
Могла би, али си ти део ње, а она део тебе, заједно сте у струји која вијуга ка вечности.
Veceras je ovo prejako da bih ja ostavila bilo kakav komentar vredan napisanog.
JA cu samo da ti mahnem i da ti posaljem osmeh:)
Lutanja ponekad odvedu daleko, ali ako je pravo,naći će pravi put do mesta koje joj je sudjeno...
Ako nije pravo...šta vredi da luta?
Svako ima zvezdu kojoj teži, neki put je ona hladna i daleka, a neki put užareno srce koja obasjava...
Kad bi bar znali šta je pravi put....
Касперко
хвала на осмеху,
Анам,
сва лутања су наша, то је суштина, па ко се нађе- нађе се и нема правих путева, само путоказа...
Поздрав
Neki put su putokazi krivo postavljeni pa nehotice odeš na tudji put...
На туђем путу се увек лако препозна грешка у корацима и само је потребно - вратити се на свој пут. Поздрав!**
Pričalice,
Ponekad ne vidiš odmah da si na tudjem putu, i teško ti je da se vratiš jer ti se put dopada, naravno, kad uvidiš da je staza utabana za drugog ti je napustiš...bar ja tako radim:)
Krilati, post ti je "na mestu" ali je Anam ovo potpuno uoblicila. Veceras joj je svaka "zlatna". Poz.
Naravno,
svi me grdite,
niko me ne voli,
i moram da se branim:)))
Nije tacno ! Za ove komentare sam te pohvalila, "usila" si Krilatog ovaj put. Ali pssst, on to ne sme da zna, prgav je kad nije The best :))));-p
Obožavam stihove Andjelčeta, piše ih kao da gvirne u moje srce:) Možda i može, moraću da ga bacim, srce, ne Andjelče... možda zato što sam bez njih djavolasta:)
Baci ga, baci ga...Andjelce, ne srce :)))))
Neću, Andjelče mi nikad nije zadao bol... srce je pravi baksuz...samo me tera da pravim gluposti:)))
eto opet...gdje si bio prije,ili gdje sam ja bila.uz tebe je sve poeticno.pozdrav
"али си ти део ње, а она део тебе, заједно сте у струји која вијуга ка вечност"
Prijatno!
