Теби, која ме чекаш
Чекај да станем, срцем, оком, путем којим путујем.
Неумем да лажем, волим те, одлазим, а кријем и носим то јако у себи, признајем:
све су ми речи у води испод месечине и Сунца твојих очију,
све су ми мисли, зрнца прашине и пепела,
сва ми је туга, пут којим одлазим.
Чекај, ћутаћу твојим речима, волим те јако....
уздах ћу сакрити ко што га у грудима кријеш ти,
нећу плакати, а ти ћеш већ у грчу грлити,
волим те....
Чекај, не окрећи се,
тешко је држати дугу....
расцветале пупољке...
по коју пчелу...
пољубац на образу...уснама и твојим длановима.
Чекај, заувек је много,
у песку времена....
испод ветрењача...
и кривих торњева.
Чекај, свет је мали око нас,
и све набујале реке...
перони пуни путника...
и шине изнад камена.
Чекај, врати се Сунцу,
изнад облака...
мајци у сазвежђу...
мога имена...
М . Л . Н .
