Теби, која ме чекаш

Чекај да станем, срцем, оком, путем којим путујем.

Неумем да лажем, волим те, одлазим, а кријем и носим то јако у себи, признајем:

 

све су ми речи у води испод месечине и Сунца твојих очију,

све су ми мисли, зрнца прашине и пепела,

сва ми је туга, пут којим одлазим.

 

Чекај, ћутаћу твојим речима, волим те јако....

уздах ћу сакрити ко што га у грудима кријеш ти,

нећу плакати, а ти ћеш већ у грчу грлити,

волим те....

 

Чекај, не окрећи се,

тешко је држати дугу....

расцветале пупољке...

по коју пчелу...

пољубац на образу...уснама и твојим длановима.

 

Чекај, заувек је много,

у песку времена....

испод ветрењача...

и кривих торњева.

 

Чекај, свет је мали око нас,

и све набујале реке...

перони пуни путника...

и шине изнад камена.

 

Чекај, врати се Сунцу,

изнад облака...

мајци у сазвежђу...

мога имена...

М . Л . Н .