Једном бићу
Као и увек на тргу
смер и правац ка вечности
док ветар дува
док падају свечано кише
једно биће чека.
Очи читају
редове капи на асфалту
слажу барице речи
преливају их улицом
са једне на другу страну
и једно биће чека под стрехом.
Дишеш тихо у мраку
чекаш светлост да дође
да престану капи
да попустиш кајш на капуту,
у једном бићу куца друго.
Гледаш на сат,
а он је спојио кзаљке још
20 минута раније,
нису се спојиле усне,
једно биће дрхти.
Таласа се лишће у крошњи
буди се месец
начичканим небом
пуним звездица,
једном су бићу дланови у зноју.
Стигло је светло у брзим корацима,
у уснама и пољупцима.
