Једном бићу

Као и увек на тргу

смер и правац ка вечности

док ветар дува

док падају свечано кише

једно биће чека.

 

Очи читају

редове капи на асфалту

слажу барице речи

преливају их улицом

са једне на другу страну

и једно биће чека под стрехом.

 

Дишеш тихо у мраку

чекаш светлост да дође

да престану капи

да попустиш кајш на капуту,

у једном бићу куца друго.

 

Гледаш на сат,

а он је спојио кзаљке још

20 минута раније,

нису се спојиле усне,

једно биће дрхти.

 

Таласа се лишће у крошњи

буди се месец 

начичканим небом

пуним звездица,

једном су бићу дланови у зноју.

 

Стигло је светло у брзим корацима,

у уснама и пољупцима.