Sreda, Maj 20, 2009

Верујем срцем

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Не постоје праве границе, нема јутра у мраку, реке теку својим током, сливају се у веће и одлазе у море или једноставно пониру. Исто тако у боји пролећа, у боји лета смењују се дани-ноћи, престају кише, почиње спарина да удара у прозоре, да ваздух носи тежину. Мисли ипак остају исте, спутане тренутном пажњом, наших очију које читају нешто или смо једноставно у разговору.

Онда када дан загризе у подне при крају радног времена, када гужве крену, када из кошница полети талас, почињу проблеми. Човек се на све навикне, а никако на себе. Повремено себи постављам питање:» која је сврха мог пискарања, одговор је да на овај начин упознајем самог себе као и људе око мене који ме читају». Иначе то је истина, једна од многих које нажалост ретко спознајемо и тешко признајемо. Друштво се брани наглим променама и светско-економским интеграцијама, али појединац једноставно у томе нема времена за себе, а исто тако не може чути и друге. Формална-опуштена комуникација уз кафу у регуларном радном времену, мислим на оне који имају услова, задржи тек толико ону нит што ја кажем у себи «наши смо, као и наши проблеми», више од тога остаје спаковано у нама и однето у празно, а празно смо опет ми. Не желим више да пишем овоме, сви смо тога свесни, треба се борити, навике су чудо, а лоших је брдо.., а сад о лепим стварима:

 

 

Верујем срцем

 

Верујем да понекад луташ намерно,

да сама покушаваш да ухватиш траг,

да желиш наћи срећу

тамо где сам заборавио да постоји.

 

Верујем да ти је свака мисао

понекад другачија и лепша

када ме у сну нађеш

и када те пољубим,

верујем да је тако

јер ја тако и осећам.

 

Верујем и знам

да си сва од звезда

и мојих снова састављена

негде у мом срцу

од раније,

да си полако расла

у мојим плућима,

учила исте кораке

и додиривала исте ствари.

 

Верујем да си љубав осетила

на мојим уснама. 

 

[Odgovori]

"Верујем да понекад луташ"
odlazis i vracas se,
sakrivas tragove.
Stope u snegu brises,
glave visibaba podizes pogazene..
namerno!

"када ме у сну нађеш
и када те пољубим,"
tada se uvek uz suze probudim.
Tada zamirises,
tada me podsetis,
na sebe...
namerno!

Lepe snove zelim. Poz.

Comment by nesanica (05/20/2009 01:50)

[Odgovori]

Хвала Несанице и ја теби исте желим

Comment by krilaandjela (05/20/2009 02:03)

[Odgovori]

Verujem da si tu
samo za mene
i samo za nas!

Comment by sanjarenja56 (05/20/2009 06:29)

[Odgovori]

Kljucna rec je "verujem"

Jedina prava rec koja cuva ljubav!

Comment by casper (05/20/2009 07:19)

[Odgovori]

"...навике су чудо, а лоших је брдо."
srećom, imam jednu dobru - ne propuštam da pročitam tvoje postove.
Prijatno!

Comment by domacica (05/20/2009 11:00)

[Odgovori]

Ne veruj srcu
može da prevari
ne veruj razumu
može da zaboli
ne veruj očima
varljive su
ne veruj usnama
često slažu
veruj samo ljubavi,osećaju drhtavice, zažarenim obrazima, drhtavim rukama, zbunjenom pogledu neizgovorenim rečima veruj da bi ti verovali...

Comment by anam (05/20/2009 11:26)

[Odgovori]

Believe it :)
Tako si lepo opisao život u tekstu, ali tvoja poetičnost mnogo više prija...

Comment by bealiever (05/20/2009 12:11)

[Odgovori]

Хвала свима

има нешто што се у нама мења онако како треба то су лоше навике.

Поздрав

Comment by krilaandjela (05/20/2009 23:32)

[Odgovori]

O ljubavi se ne moraju klepati stihovi. Ne mora se čitati iz pisama i poruka. Ona se čita iz pogleda, a oseća po damaru srca!

Comment by etonote (08/09/2009 19:21)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me