Sreda, Maj 20, 2009
Верујем срцем
Не постоје праве границе, нема јутра у мраку, реке теку својим током, сливају се у веће и одлазе у море или једноставно пониру. Исто тако у боји пролећа, у боји лета смењују се дани-ноћи, престају кише, почиње спарина да удара у прозоре, да ваздух носи тежину. Мисли ипак остају исте, спутане тренутном пажњом, наших очију које читају нешто или смо једноставно у разговору.
Онда када дан загризе у подне при крају радног времена, када гужве крену, када из кошница полети талас, почињу проблеми. Човек се на све навикне, а никако на себе. Повремено себи постављам питање:» која је сврха мог пискарања, одговор је да на овај начин упознајем самог себе као и људе око мене који ме читају». Иначе то је истина, једна од многих које нажалост ретко спознајемо и тешко признајемо. Друштво се брани наглим променама и светско-економским интеграцијама, али појединац једноставно у томе нема времена за себе, а исто тако не може чути и друге. Формална-опуштена комуникација уз кафу у регуларном радном времену, мислим на оне који имају услова, задржи тек толико ону нит што ја кажем у себи «наши смо, као и наши проблеми», више од тога остаје спаковано у нама и однето у празно, а празно смо опет ми. Не желим више да пишем овоме, сви смо тога свесни, треба се борити, навике су чудо, а лоших је брдо.., а сад о лепим стварима:
Верујем срцем
Верујем да понекад луташ намерно,
да сама покушаваш да ухватиш траг,
да желиш наћи срећу
тамо где сам заборавио да постоји.
Верујем да ти је свака мисао
понекад другачија и лепша
када ме у сну нађеш
и када те пољубим,
верујем да је тако
јер ја тако и осећам.
Верујем и знам
да си сва од звезда
и мојих снова састављена
негде у мом срцу
од раније,
да си полако расла
у мојим плућима,
учила исте кораке
и додиривала исте ствари.
Верујем да си љубав осетила
на мојим уснама.
"Верујем да понекад луташ"
odlazis i vracas se,
sakrivas tragove.
Stope u snegu brises,
glave visibaba podizes pogazene..
namerno!
"када ме у сну нађеш
и када те пољубим,"
tada se uvek uz suze probudim.
Tada zamirises,
tada me podsetis,
na sebe...
namerno!
Lepe snove zelim. Poz.
Kljucna rec je "verujem"
Jedina prava rec koja cuva ljubav!
"...навике су чудо, а лоших је брдо."
srećom, imam jednu dobru - ne propuštam da pročitam tvoje postove.
Prijatno!
Ne veruj srcu
može da prevari
ne veruj razumu
može da zaboli
ne veruj očima
varljive su
ne veruj usnama
često slažu
veruj samo ljubavi,osećaju drhtavice, zažarenim obrazima, drhtavim rukama, zbunjenom pogledu neizgovorenim rečima veruj da bi ti verovali...
Believe it :)
Tako si lepo opisao život u tekstu, ali tvoja poetičnost mnogo više prija...
Хвала свима
има нешто што се у нама мења онако како треба то су лоше навике.
Поздрав
O ljubavi se ne moraju klepati stihovi. Ne mora se čitati iz pisama i poruka. Ona se čita iz pogleda, a oseća po damaru srca!
