Ponedeljak, Maj 11, 2009
Туга и љубав
Нема снаге у ветру, нема топлине у мраку,
ни руке твоје да додиром моју слабост смири.
Нема светлости у зори ока мог,
ни по пољима жита.
Нема твојих корака
нити твоје сенке,
нема пољубаца,
а нема ни загрљаја.
Душе нам се скриле.
Туго моја како си тешка,
ти руке немаш,
а давиш ме јако,
ти облик немаш,
а трајеш полако,
ти ћутиш,
а ја вапај после бола пуштам.
Ипак си сама без сенке
ко што ћу и ја бити
када од мене одеш.
Туго, нећу те никад заволети
ко што заволех њу.
Ти можеш у мени да плачеш
попут ситне кише
низ образе бледе,
да ме изнутра гориш,
да ме не штедиш.
Ти ћеш ме имати вечно
у забораву времена,
а ја, ја ћу се једном
насмејати у инат теби
и тад ћу отићи.
Ипак туго моја,
сродићеш се поред мене
као пас поред луталице.
Венуће цвеће као и наше руке,
пустаћеш суво корење дубље,
ја ћу те идаље чувати
иако наопако растеш у мени.
Бићу ти пријатељ када непријатеља немаш.
Сада туго моја мало одмори,
окрени ми леђа,
зажмури у мраку,
сачекај росу,
успавана буди у мојој коси
и седи полако.
Ви моје очи што звезда светлост тражите сада,
немојте снити
јер ни она снити неће.
Узбуркан талас плиме и осеке,
мириса мора и боје јасмина,
сада на њеним уснама утеху
моје усне траже.
Ниси далеко испод овог свода,
најфинијом свилом,
песмом славуја
и крилима лептира
у мојим грудима заточена,
љубави.
Куцаш спорије,
ослушкујеш тугу
и она ослушкује тебе.
Плашим се да те не изгубим.
Сада сам сигуран,
волети је лако,
а живети тешко,
срећан сам у својој туги,
а исто толико богат,
док је део тебе у мени остао да куца.
Све се мења
све нам пролази
реком без повратка,
и птице изнад нас идаље лете
и дете постане човек,
а човек да постане детете
то никад.
Љубави сад кад је туга преварена,
заварана својом лепотом,
тешким речима,
рећи ћу ти у поверењу,
а ти се насмеј њеним осмехом..........................
"Ви моје очи што звезда светлост тражите сада,
немојте снити
јер ни она снити неће..."
Pesma je prelepa, a ovaj stih ce mi ulepsati noc...skoro kao uspavanka.Poz.
Prevarena tuga ,kraj tebe druga,
i neka dugo potraje dan,
a tebi tugo, hm, srecan ti san.
Lepa, zaista lepa pesma.
Pozdrav.
"Туго моја како си тешка,
ти руке немаш,
а давиш ме јако,
ти облик немаш,
а трајеш полако,
ти ћутиш,
а ја вапај после бола пуштам."
Divan si..
Bas je lepa pesma... :)
Mnogo bi bilo da pocnem da izdvajam delove :))
Pozdrav Leteci :)
Možda je lepa pesma,
ali meni je jako, jako tužna... i Sunce više ne blista kao kad sam otvorila oči...
Tugo ne volim te
ne dolazi pod moje prozore
Ne dotiči moja vrata
ne prelazi preko mog praga
Tugo izadji iz mojih očiju
napusti moje srce
nestani zauvek iz mog tela
Tugo prijateljice nesreće
Tugo drugarice bola
tugo sivila mojih dana
Zašto se uvek vraćaš?
Neću tugu
kao svoju drugu,
hoću sreću
najveću
i tebi želim
da se s tobom veselim
kad najsrećniji budeš,
iz prikrajka da uživam
u tvojoj sreći
ogrnuh plašt od izmaglice.
da mi nijedna reč ne pobegne.
dobar dan zaljubljeno tužni andjele
Prijatno!
Ни ја нисам за тугу већ радост, премда су стихови лепи. А постати дете поново жеља ми је највећа. И верујем да је могуће Поздрав!**
Zašto su pesme tužne?
Zar niko ne peva kad je radostan?
moja ruka trazi tvoju ruku,da zajedno otjeramo tugu
Несанице,
Сан сваке зоре
у стиху,
у човеку,
у његовом и њеном срцу,
љубав
и ока сјај,
на јави
под овим сводом
смираја златом опточен.
Такве ти ја снове увек желим.
Хвала на коментару
Талас,
има те у стиху,
има те у мору,
има те свуда,
али највише
пред ноћ
и пред зору.
Хвала на коментару
Антистресна и Цици-Мици,
Дивно је и лепо,
богато и скромно,
из мог срца спаковано
и свима вама поклоњено.
Хвала вам на коментарима
Анам,
Срећо корачај мојим корацима
дођи под моје прозоре,
пред моја врата,
пређи праг.
Срећо роди се у мојим очима
да не жмурим
пусти срце нека воли.
Срећо, поклонићу те
свима,пријатељима и непријатељима ако их има.
Јел ок? сада Анам
и хвалко за коментарко
Сањарење,
звук откуцаја срце сакрије,
ту око твоје сузом не покрије.
Радуј се својој и туђој срећи загрли животом веселу младост, да израсте поред тебе.
Домаћице,
стави кецељче на тренутак трена,
убаци маглу у твоју кујну,
препечи све туге овога света,
да свака усуд не проба.
Хвала на распеваним коментарима
Hej, gde je moj komentar????
Причалице,
бићеш дете
као и свака паметна глава,
узбурканих прича пуна.
Довољно је само што
кроз свет живота
и пут путника
путујеш срцем
међ људима,
Довољно је само твоја жеља...
Хвала на коментару
Дано,
оком ћу твоје речи срца прочитати.
Ситним везницима звезде
повезати,
ветар ћу смирити,
кишу у светлост претворити.
Хвала на коментару
и напиши нешто, хоћу и ја да читам....
Касперко,
Мој добри душе
јавиш се тихо
као из најсрећније бајке,
Залутала срца скупиш
посејеш радост и срећу
и веселе снове.
Да није тебе
неби ни мене
сачекала свака нова зора.
Поздрав
snazno, pulsirajuce i dodirujuce...
pozz.....



