OBLACI

ЈЕДНА ОД ОНИХ ВЕЛИКИХ ПРИЧА О ГРАДОВИМА И ЉУДИМА

Прича

Корачам далеко, даље него што можеш мислити и рећи.

 " И тако ти ја у својој самоћи и овој причи пређем неку границу, окренем нову страницу и почнем исписивати на сувој хартији живота своју судбину. Оно јес није она толико ни тужна ни срећна да би вредела близу неке од признатих вредности, но и то је нечији живот".(мој цитат, да би инспирација за писање кренула)

Елем срећна времена када смо познавали Београдску робну кућу и еурокрем генерација на плазма кексу и те дивне бело браон исписане бонове, колица и ја у њима трпам кантице и кутије. Имаш па немаш.

Сад је БГД робна кућа празна и на продаји у Јагодини, а пре тога су је затворили-покушали да приватизују, па дали "Кинезима" део, да људи раде, а онда ево сада ништа празно и чека.

И неке друге мени сентименталне ствари које су нестале у вртлогу времена и транзитирања понекад ми недостају.

У Јагодини постоји један парк, мање-више градско излетиште које је задржало један мали симбол времена "ПЕТОКРАКУ", иначе у њој пливају рибице, а деца воле да баце по неки каменчић као и моја сестричина. То ми се свиђа што је остало и преживело јер је неко увидео да је то лепо и да има своју вредност и да сећа на нека лепша времена, а било их је до душе мање за нашу генерацију (`76).

Ова прича испаде свођење рачуна у времену, а није требала да личи на то већ на неко моје сећање. А сада се измењало скоро све и то мислим набоље.

Добили смо ЗОО врт, Аква парк, Музеј воштаних фигура, а имамо још два музеја (Завичајни и Музеј наиве једини у Србији), ускоро ће се завршити велики фудбалски стадион и тако.

Све је ово једна велика прича, њен сам почетак, желео сам да је започнем, да ја будем са њом на почетку, па кад полети у вашим главама, када будете дошли сетићете се да неког из ове велике приче познајете...

Поздрав свима Вама који дођете у Јагодину у скорије и касније време.