Sve su kao ti, drugacije i belje
.......................................
Ne mogu da zaboravim
drugoj poljubac da poklonim
jer tesko je, kad brzo proslo je.
Gledam je, a ona smeje se
isto pocinje, ali drugacije.
Osmeh pun reci bez dodira,
a dodiruje, meni opet tesko je.
Sirim, siris tragove i mirise
i sve je ko pre
tuga u vinu prestaje.
Smejes se
i ja smejem se,
grlim te i sapucem,
gledam te.
Sve su kao ti, drugacije i belje,
a opet iste ko ti.
MESEC U VODI
Mesec u vodi i kap na dlanu,
suza u oku stala je
Zora ne svice rano, a sunce za oblak
i ja sam tu
vise ti nisam prijatelj ni drug
vec neko nestvaran i lud
u masti bez iceg na sebi,
u sebi prazan i slep.
Daleko se smejem i tiho me cujes,
blizu sam blizi, ponoru svom
u beskraju tezim i trzim
smisao svoj.....
ЉУДИ КОЈЕ ПОЗНАЈЕМ И НЕ ПОЗНАЈЕМ
Видите пријатељи да данас многе ствари нису уреду и да кажем нешто у персонификацији светла које нас тренутно греје и грејаће још неколико хиљада и хиљада година.
Жао ми је што нисам до сада више путовао и што нисам видео све облаке овога света и сва Сунца која се крију иза њих, али бар она која познајем и која сам видео и осетио их учинила су да мој живот буде богатији и лепши.
Желео бих да ето овако, као сада док читате ове редове делим то са Вама увек.
Све прљавштине и изгубљене и мрачно, празне путеве, лаке и брзе, проклете среће која се само тако зове, а у народу широко позната ствар на брзину и превару стигао до неког трона, баците у воду када ово читате.
Смисао ових редова је да сам ходао другом страном улице слеп и глув, саплитао се око разних пробисвета и чекао зелено да се упали док су други претчавали.
Гледао сам више него што сам могао да видим и морам да признам некада сам и ја морао да паднем, али то је живот, то су облаци иза којих се појави неочекивано светлост, то смо ми , а ми смо људи.
Мислим да је загонетка и нужно зло када напишем песму па је понекад пар пута прочитам, а она ми сваки пут нешто другачије објасни и каже више него први пут када сам је писао.
Сан и осећања у њих човек никад неће моћи свесно да уђе и да каже да их разуме, већ да их има и да су почев од топлих преко хладних итд. другачија од једног до другог човека.
Оно што је сигурно могу да кажем да тражимо сви ону другу половину јабуке која ће се спојити у једну целу целину, неко је рекао да мора да нас буде два и био је у праву.
