НИЈЕ ВИШЕ БИТНО

Време ће проћи, затрпаће сећањем старост

волећу те само у себи, за даље нећу знати.

Имаћу једну више бору и сузу у око

када чујем за тебе.

Имаћеш једну више седу кад се сетиш мене.

Не то није љубав, то је нешто више,

а више није битно.

 

Као и свака река у свом кориту,

кривуда и тече у море,

тако и бескрај мојих жеља

окупаних у очима твојим.

Не то није љубав, то је нешто више,

а више није битно.

 

Када сам се вратио пре скоро дан

нешто сам ти признао,

то ниси знала, а ниси ни чула.

Рекао сам ти очима и својим рукама

када је загрљај био јачи од бола.

Не то није љубав, то је нешто више,

а више није битно.

 

Хтео сам синоћ звезду из неке галксије да спустим у твоје очи, али нисам,

хтео сам пуно тога да ти кажем када ме је стигло и када сам замало пустио сузу,

хтео сам, али нисам, гледао сам те и даље у постељи, у белом са раменом голим,

гледао сам те очима, срцем, душом, кроз време и простор, видео сам те.

 

Хтео сам синоћ звезду из неке галксије да спустим у твоје очи, али нисам,

превише је бледа за тебе, за мене.

Не то није љубав, то је нешто више, а више није битно. 

ВРАТИО САМ СЕ

Све као да знам, а ништа сигурно не знам,

плашим се да признам, кријем да други не виде,

мислим да још увек не знају,

бринем и брига је тешка, кад си сам.

 

Неко чека и гледа, ослушкује и мери,

ниво мога бола, ивицу мога беса,

љубав према теби, љубав према свима.

 

Ту стојим далеко и близу,

баш ближе теби,

да те браним од мрака,

од чега,

кад су нас продали давно,

у неким бајкама вечности,

500 стотина година,

мењај се, мењам се.

 

Ја те не познајем,

не познајеш ни ти мене,

а гледаш ме преко,

знам те кад шушнеш и промолиш нос,

знам те кад ме погледаш преко,

осетим то.

 

Вратио сам се из зоре без Сунца,

из мрака са светлошћу таме.

 

Не знате ко се све игра у прљавој бари

и ко нас тапше по рамену,

ко нас је продао њима да нас терају даље.

 

Некад сам умео да пишем лепо

о тужним стварима, а сада

пишем ружно.

 

Немојте да читате,

јер био сам доле па сам сишао горе.

 

Жалим жал мојих предака,

срећу мојих сећања.

 

Волео сам и волим места са којих сам се селио,

жалим што сам изгубио.