НЕКО ТАМО

У својим рукама нечију душу држао,

бес, бол и тугу у очима сакрио.

Са мраком сам пакт склопио,

спавао, а будан остао.

 

Не знаш, а знаш,

туђ ил је наш,

стих или штих,

ја бићу тих.

 

Мајко, зави ме у бело,

да се црне птице плаше.


Ја живота немам,

а немам ни срце,

бол је моја кућа

самиште без душе. 

 

Не знаш, а знаш,

туђ ил је наш,

стих или штих,

ја бићу тих.

 

Сакрио сам очи,

сакрио сам своје.

Име није моје,

чуо га је неко.

 

Вратио се тамо,

ту где ништа немам,

ни камен на камену

да нађем.

 

Неко ме је срео,

а боље да није.

У ветар се клео,

и суза да није...

заборавих име,

ко да моје није.

 

Не знаш, а знаш,

туђ ил је наш,

стих или штих,

ја бићу тих.

 

Сакрио сам очи,

сакрио сам своје.

Име није моје,

чуо га је неко.