ОПЕТ О ТЕБИ

У мени је тебе доста и ја гушим се

без тебе је мени празно и ја требам те

да грлим те јако ти осећаш,

да зовем те стално, ти предосећаш.

 

Остави ми све твоје трагове

и поређај све чаше на јастуке

да се никада не поломе

кад ми те ветар однесе.

 

Нисам те сањао и ноћ у дан претворио,

а већ сам те грлио и љубио

у сну те имао, а на јави опет изгубио. 

 

Остави ми све твоје трагове

и поређај све чаше на јастуке

да се никада не поломе

кад ми те ветар однесе.

НЕПОЗНАЈЕМ

Мислио сам да ниси ту, да баш ти не знаш да се смејеш,

Мислио сам да ти очи сијају мржњом и не знањем, а не болом који носиш у срцу.

Мислио сам да си туђ, баш некад као што си био, кад те нисам познавао,

и опет мислим или бар желим да то тако буде и остане, а неће.

 

Покушаћу да пређем само сада по први и задњи пут овај мост, љуљај га најаче што можеш.

Нећу и нећеш помоћи себи док стојиш ту и чекаш ме да пођем и прођем,

слеп си, ил не видиш да нисам сам сам, да поред мене већ стоји неко и да ме држи.

 

У сигурним сам рукама и очима нашао своју срећу, а ти само несрећу.

Окрени се и иди, немој ту на другој страни стајати слепо и немо, изгубио си, пао си, иди, устани, јер ни ја нећу довека овде стојати и старити.