Subota, Februar 16, 2008
НЕПОЗНАЈЕМ
Мислио сам да ниси ту, да баш ти не знаш да се смејеш,
Мислио сам да ти очи сијају мржњом и не знањем, а не болом који носиш у срцу.
Мислио сам да си туђ, баш некад као што си био, кад те нисам познавао,
и опет мислим или бар желим да то тако буде и остане, а неће.
Покушаћу да пређем само сада по први и задњи пут овај мост, љуљај га најаче што можеш.
Нећу и нећеш помоћи себи док стојиш ту и чекаш ме да пођем и прођем,
слеп си, ил не видиш да нисам сам сам, да поред мене већ стоји неко и да ме држи.
У сигурним сам рукама и очима нашао своју срећу, а ти само несрећу.
Окрени се и иди, немој ту на другој страни стајати слепо и немо, изгубио си, пао си, иди, устани, јер ни ја нећу довека овде стојати и старити.



