Vetar

Dugo me nije bilo, kisa je padala, a vetar kasnije duvao u prazno, u mene. Vratio sam se kada je vec bilo kasno, ali iygubio sam ono sto sam poneo i nista nisam uradio sto sam zamislio, bas kao i vi nekad. Strasno i nije strasno kada gledas sa jedne a kada gledas sa druge strane, vetar ponovo duva, a u glavi nove ideje. Idemo dalje.

Drago mi je sto su jos uvek tu neki dobri ljudi, citam ih i verujem u vetrove njihovih prica i pesme koje ostaju tu.

Evo i jedne moje>

Smetao sam sebi, svojoj senci u polu osvetljenoj sobi

nisam nasao u njoj sebe vec tebe

mogao sam da te zaboravim da te izgubim 

bas kao sto svi mi gubimo ponesto,

ali nisam.

Moralo je to svetlo da se poigra sa mojom senkom

i bas kad je cigareta bila pri kraju

kao da sam cuo da se neko iznad mene osmehnuo

nisam se okrenuo, okrenula se moja senka

Brzo je taj neko pobegao, znao sam da je vreme,

vreme da se vratim tamo gde sam juce stao.

Ugasio sam svetlost iznad glave i otisao u san. 

 

Mnogo je toga ovako zagonetno proslo kroz moju glavu i kroz moj san a da mi se nesto slicno sutra desi ne znam sta je. Pisem govorim i slusam druge sta pricaju, cak sam poverovao da vidim i vidim ono sto ce se sutra desiti.

U pocetku samo scene ali vec i dogadjaji prvo koji ce se desiti meni a sad i drugima, pocelo je sve cesce, da se desava, ne znam zasto....