Utorak, Februar 26, 2008
ВРАТИО САМ СЕ
Све као да знам, а ништа сигурно не знам,
плашим се да признам, кријем да други не виде,
мислим да још увек не знају,
бринем и брига је тешка, кад си сам.
Неко чека и гледа, ослушкује и мери,
ниво мога бола, ивицу мога беса,
љубав према теби, љубав према свима.
Ту стојим далеко и близу,
баш ближе теби,
да те браним од мрака,
од чега,
кад су нас продали давно,
у неким бајкама вечности,
500 стотина година,
мењај се, мењам се.
Ја те не познајем,
не познајеш ни ти мене,
а гледаш ме преко,
знам те кад шушнеш и промолиш нос,
знам те кад ме погледаш преко,
осетим то.
Вратио сам се из зоре без Сунца,
из мрака са светлошћу таме.
Не знате ко се све игра у прљавој бари
и ко нас тапше по рамену,
ко нас је продао њима да нас терају даље.
Некад сам умео да пишем лепо
о тужним стварима, а сада
пишем ружно.
Немојте да читате,
јер био сам доле па сам сишао горе.
Жалим жал мојих предака,
срећу мојих сећања.
Волео сам и волим места са којих сам се селио,
жалим што сам изгубио.
Nije lako, ali glavno da si se vratio :)
Nisi sam! Svi se mi penjemo dole i silazimo gore, zivot je to!!!!!!!1
ФОР сањарење56 анд пинокио
Хвала
Није лако, али разум је чудо, шта све срце издржи.
Пењеш се падаш и идеш дубље ко рудар у окну без дна, оно је твоја ил туђа душа.....
