Utorak, Februar 26, 2008

ВРАТИО САМ СЕ

Све као да знам, а ништа сигурно не знам,

плашим се да признам, кријем да други не виде,

мислим да још увек не знају,

бринем и брига је тешка, кад си сам.

 

Неко чека и гледа, ослушкује и мери,

ниво мога бола, ивицу мога беса,

љубав према теби, љубав према свима.

 

Ту стојим далеко и близу,

баш ближе теби,

да те браним од мрака,

од чега,

кад су нас продали давно,

у неким бајкама вечности,

500 стотина година,

мењај се, мењам се.

 

Ја те не познајем,

не познајеш ни ти мене,

а гледаш ме преко,

знам те кад шушнеш и промолиш нос,

знам те кад ме погледаш преко,

осетим то.

 

Вратио сам се из зоре без Сунца,

из мрака са светлошћу таме.

 

Не знате ко се све игра у прљавој бари

и ко нас тапше по рамену,

ко нас је продао њима да нас терају даље.

 

Некад сам умео да пишем лепо

о тужним стварима, а сада

пишем ружно.

 

Немојте да читате,

јер био сам доле па сам сишао горе.

 

Жалим жал мојих предака,

срећу мојих сећања.

 

Волео сам и волим места са којих сам се селио,

жалим што сам изгубио.

 

[Odgovori]

Nije lako, ali glavno da si se vratio :)

Comment by sanjarenja56 (02/26/2008 21:51)

[Odgovori]

Nisi sam! Svi se mi penjemo dole i silazimo gore, zivot je to!!!!!!!1

Comment by Pinokio (02/26/2008 21:59)

ФОР сањарење56 анд пинокио [Odgovori]

Хвала

Није лако, али разум је чудо, шта све срце издржи.
Пењеш се падаш и идеш дубље ко рудар у окну без дна, оно је твоја ил туђа душа.....

Comment by krilaandjela (02/26/2008 22:07)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me