Subota, Februar 23, 2008

ВРАТИЋУ СЕ

Прошла је поноћ, а моје срце још увек брзо куца.

Није га лако зауставити и рећи му ништа неће бити,

Био сам сувише мали да бих се сетио првог страха,

али сувише велики да не знам шта је то осмех.

Ето видите опет се смејем, а знам да ћу поћи у ноћ,

нека ме нико не испраћа, испраћају се они

што се никада не враћају.

Ја ћу се сигурно вратити, јер ја осећам, јер ја разумем,

ја умем да дишем правилно и руке да ширим и срце да дам.

Ја ћу се сигурно вратити, осетиће те ме, ја то знам.

 

Видиш пријатељу, док ти читаш, а ја ово пишем

почињеш да осећаш оно што не разумеш

док излазе нови и нови редови, стихови.

Читај није тешко, осећа се свако слово,

свака реч, праве су, моје су и твоје су,

једном ћеш их можда и ти рећи, али другачије.

 

Ја не бих сад да пођем тамо, али морам, ти то не знаш и не би требало да знаш.

 

Жене све знају и све разуму иако то понекад неће да признају.

 

Ја знам да и ти читаш кришом ове редове и да ме препознајеш

док ми прсти дрхте, а куцају можда задњи пут,

ја знам да ме ти и сада волиш више него раније,

веруј ми боље је овако, боље је далеко,

никад овако близу, а јако,

волети је лако.

 

Ја не знам шта се спрема, али вечито је то онако у нас Србе,

неко хоће да чупа наше срце, али ми ипак желимо да живимо.

 

Знам мали смо, знам не миришемо тако далеко и не растемо тако високо,

ал брате лепи смо, паметни и већина нас воли под знаком питања (не познаје),

осим кад наиђе Новак-данас, Бодирога-јуче, и сви остали некад и сад.

Е видиш то морам да чувам и за то морам да идем,

али између тога и онога постоји и оно сада зашто,

е то зашто је моја мала сестричина Анђела од непуних 4 године,

то је оно мало братанче од 4-5 месеци,

што кад дише ти га издалека не чујеш него осетиш,

е браћо и пријатељи то је оно што кад порасте,

мора да осети слободу коју је неко сачувао за њега,

и да оно буде Новак, Бодирога, Ана, Јелена и сва она наша лепа имена.

 

Ја сам се јутром опростио,

свануо га или не свануо,

на гробовима предака руку положио,

а часном крсту животом заклео.

 

[Odgovori]

Смрзла сам се од твог поста.

Comment by сањарењја56 (02/23/2008 08:03)

[Odgovori]

htela sam da kriknem-Zašto?
ali se ponadah-pesničke slobode...
uverićiš me, zarne?
Prijatno!

Comment by domacica (02/23/2008 08:16)

[Odgovori]

Domaćice, bojim se da nije samo pesnička sloboda, da je krilanađela mislio ozbiljno, i to brine.

Comment by sanjarenja56 (02/23/2008 16:00)

[Odgovori]

Jeza....nemam rijeci i nista ne razumijem.Reci mi da sam samo pogresno shvatila!

Comment by principessa78 (02/23/2008 16:16)

[Odgovori]

ja sam se smrzla...

Comment by tuzna (02/23/2008 17:01)

[Odgovori]

ja sam se smrzla...

Comment by tuzna (02/23/2008 17:01)

[Odgovori]

uh, na momenat srce zastane u grudima... nemam reci.

Comment by hyperblogger (02/23/2008 18:31)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me