Petak, Februar 15, 2008

ТВОЈЕ ОЧИ

Сам наслов већ говори доста о ономе о чему ћу Вам причати. Сви ми гледамо овако и онако нико стално дубоко и иза. Одвећ смо навикли да почнемо слушати човека онако пажљиво па све слабије и бахатије јер одмах крену мисли у брзе паметније одговоре без обзира на последице саговорникове приче које већ нису биле или ће бити углавном не саслушамо до краја, а већ дајемо суд. И онда кад већ досудисмо, појави се тишина и погледасмо се у очи,  и шта би, шта је ту, је тако је. Е оно погледасмо се, судисмо, не треба судити, реко смо, а не саслушасмо, и шта све ту још има то знате и сами. Него мени су очи битне, оне најбоље занју, најбољ мере бол у туги, тугу у срећи и претварају смрт у живот или грех у наду.

Очи су огледало душе у самом смислу тих речи. Колико сам само пута човека препознао, или боље овако, на жалост истина је и боли. Колико пута нисам препознао човека кроз његове очи. Знате он хода као човек, дише као човек и можда живи са човеком, па онда сам себи кажем страшно куда овај свет иде.

Исто тако и све наопако и онда ти ја погледам у ситне смеђе и брзе очи па ми све буде тако јасно и чисто да се насмејем кад и он схвати да нам свет није далеко и да се можда исте зоре спремају иза оближњих брда. Човек као лист неисписане хартије ушо код мене у канцеларију, без да је чекао после куцања дао, насмејао се и рекао ти си тај и сео.

Почео је очима да упија канцеларију и све у њој као да гута погледом где шта и како стоји, паметан, брз и дрзак. Распростро своју животну причу увио у један проблем очекује магични штапић од мене јер као ја сам дужан да мистерију решим, а помоћ у сваком случају морам да пружим уз закон или без њега, еби га хороскоп ми такав.

Имена се слабо сећам, али памтим презимена, повезујем са местима и пореклом и добијем оно што личи на профил менталитета и понашање истих пацијената и стручњака што ми пролазе кроз канц и телефонску слушалицу, ужас у боји и црно белом. Да сам доктор одавно би оболео. 

Чујем све и свашта и гледам у све и свашта и никад ми није доста, ал да се вратимо очима. Оно што сам научио пренећу Вама.

Ако су очи више браон него моје, ситније него ваше, ради се о човеку брзом на речима, о човеку који воли да врда који бежи кад се намргоде облаци. Обично има кратке ситне прсте и брзо се смеје и гледа у вас као да имате неког иза леђа.

Ако наиђете на миран поглед кестењастих очију, онда та особа делује сигурно, свесно у сваком тренутку, спора на нагле одлуке и потезе, али несигурна у себе када види и када схвати да се од ње тражи нешто ново без шаблона и пардона.

Када наиђете на крупне браон очи оне су бинго. Карактер тих особа је увек добар, оне се правилно смеју и знају где је граница сна и јаве, обично друге спустају на земљу и знају шта је права мука и оно најгоре за њих је да живе као победници или само преживљавају дане, године без месеци које не броје. Сигурно је једно, да увек помажу и да су јако ретке. 

И тако за сада доста о очима, личиће на задатак за писање о очима...Поздрав 

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me