SAVETI

Wink Tesko je davati savete, a jos teze prihvatiti ih, jel se slazete?

Normalno da da, ali i da ne. I tako ko cas da daje i ne daje ispadne na kraju jaje.

O tom fenomenu saveta niko jos ovde skoro nije poturio neku rec svi smo mi pricali ko o cemu nego o osecanjima.

Sta je za mene savet? To je jedno rafininirano osecanje, precisceno od zamki domisljatosti , dvodimenzionalnosti vec suptilnog pravila ponasanja i distribucije zdravog razuma, sta to bese ovo zadnje?

Toliko o tome. Jedan mi kolega danas rece uradi to sada nemoj sutra nece biti vremena. Razlozim ti ja to sve rec po rec i ne nadjoh cistu sustinu osim ustede vremena ili produzenje roka, sve ostalo prazno i bahato, sa stresom i bez njega na posledice cinjenog i ne ucinjenog. Kuda ovaj svet tako zuri da mi je znati. Sustina ovog sto pisem je prijatelji sto manje saveta zivot ce vam biti laksi i slobodniji.

Ali eto podelim ti i ja slican savet i shvatih posle deset minuta da je i moje dupe progovorilo, izvinite na izrazu, ali bukvalisti kao ja ponekad idu brze ispred svoje senke i ne vide sebe u pravom svetlu pa to cak i nekontrolisano ispadne dobro, mada znam da fles bek loseg sledi. Princip da savet ne primam i da ne dajem padne u vodu jer sam dovoljno mali da shvatim da su mi potrebni jer sam postao veliki da ne bih gresio, pardoniram ne bi smeo gresiti....i tako ko je svega briga i svasta, svacega uff bas glupo..... 

Sve su kao ti, drugacije i belje

....................................... 

Ne mogu da zaboravim

drugoj poljubac da poklonim

jer tesko je, kad brzo proslo je.

 

Gledam je, a ona smeje se

isto pocinje, ali drugacije.

Osmeh pun reci bez dodira,

a dodiruje, meni opet tesko je.


Sirim, siris tragove i mirise

i sve je ko pre

tuga u vinu prestaje.

 

Smejes se

i ja smejem se,

grlim te i sapucem,

gledam te.

 

Sve su kao ti, drugacije i belje,

a opet iste ko ti.

 

MESEC U VODI


Mesec u vodi i kap na dlanu,

suza u oku stala je
 

Zora ne svice rano, a sunce za oblak

i ja sam tu
 

vise ti nisam prijatelj ni drug

vec neko nestvaran i lud


u masti bez iceg na sebi,

u sebi prazan i slep.

Daleko se smejem i tiho me cujes,

blizu sam blizi, ponoru svom

u beskraju tezim i trzim

smisao svoj.....

ЉУДИ КОЈЕ ПОЗНАЈЕМ И НЕ ПОЗНАЈЕМ

Видите пријатељи да данас многе ствари нису уреду и да кажем нешто у персонификацији светла које нас тренутно греје и грејаће још неколико хиљада и хиљада година.

Жао ми је што нисам до сада више путовао и што нисам видео све облаке овога света и сва Сунца која се крију иза њих, али бар она која познајем и која сам видео и осетио их учинила су да мој живот буде богатији и лепши.

Желео бих да ето овако, као сада док читате ове редове делим то са Вама увек.

Све прљавштине и изгубљене и мрачно, празне путеве, лаке и брзе, проклете среће која се само тако зове, а у народу широко позната ствар на брзину и превару стигао до неког трона, баците у воду када ово читате.

Смисао ових редова је да сам ходао другом страном улице слеп и глув, саплитао се око разних пробисвета и чекао зелено да се упали док су други претчавали.

Гледао сам више него што сам могао да видим и морам да признам некада сам и ја морао да паднем, али то је живот, то су облаци иза којих се појави неочекивано светлост, то смо ми , а ми смо људи. 

Мислим да је загонетка и нужно зло када напишем песму па је понекад пар пута прочитам, а она ми сваки пут нешто другачије објасни и каже више него први пут када сам је писао.

Сан и осећања у њих човек никад неће моћи свесно да уђе и да каже да их разуме, већ да их има и да су почев од топлих преко хладних итд. другачија од једног до другог човека.

Оно што је сигурно могу да кажем да тражимо сви ону другу половину јабуке која ће се спојити у једну целу целину, неко је рекао да мора да нас буде два и био је у праву. 

 

Vetar

Dugo me nije bilo, kisa je padala, a vetar kasnije duvao u prazno, u mene. Vratio sam se kada je vec bilo kasno, ali iygubio sam ono sto sam poneo i nista nisam uradio sto sam zamislio, bas kao i vi nekad. Strasno i nije strasno kada gledas sa jedne a kada gledas sa druge strane, vetar ponovo duva, a u glavi nove ideje. Idemo dalje.

Drago mi je sto su jos uvek tu neki dobri ljudi, citam ih i verujem u vetrove njihovih prica i pesme koje ostaju tu.

Evo i jedne moje>

Smetao sam sebi, svojoj senci u polu osvetljenoj sobi

nisam nasao u njoj sebe vec tebe

mogao sam da te zaboravim da te izgubim 

bas kao sto svi mi gubimo ponesto,

ali nisam.

Moralo je to svetlo da se poigra sa mojom senkom

i bas kad je cigareta bila pri kraju

kao da sam cuo da se neko iznad mene osmehnuo

nisam se okrenuo, okrenula se moja senka

Brzo je taj neko pobegao, znao sam da je vreme,

vreme da se vratim tamo gde sam juce stao.

Ugasio sam svetlost iznad glave i otisao u san. 

 

Mnogo je toga ovako zagonetno proslo kroz moju glavu i kroz moj san a da mi se nesto slicno sutra desi ne znam sta je. Pisem govorim i slusam druge sta pricaju, cak sam poverovao da vidim i vidim ono sto ce se sutra desiti.

U pocetku samo scene ali vec i dogadjaji prvo koji ce se desiti meni a sad i drugima, pocelo je sve cesce, da se desava, ne znam zasto.... 

«Prethodni   1 2