Sreda, Avgust 31, 2011
Кад неко драг теби зуји у глави
Мој свет саткан од свих нити шарених боја твоје уметности....
Машеш рукама и ногама док по трави зеленој бежим са тобом у рукама....
Смејеш се и плачеш, плашиш као мала девојчица исти страхови и мене гоне,
а њих нема када смо заједно,
ШТА ЈЕ ТО, ТО ЈЕ ЉУБАВ....
Јао знам, знам да знаш, увек нешто много
и кад ћутиш мисли ти се преливају из ушију
и морам да устанем да те пољубим, да те смирим,
И ТО, и ТО ЈЕ ЉУБАВ.
МА бежи, ма пусти ме, идаље причај,
ма чујем ја тебе баш добро, баш онако како треба,
хм...КАКО МЕ ТИ ТО ЧУЈЕШ?...
па овако кратко: ВОЛИМ ТЕ ЉУБАВИ МОЈА,
и ти мислиш да сам ја баш то говорила....
хм између осталог и то је било између редова, (((за мене и тебе најбитније))).
Izgleda da si rešio da nas danas pretvoriš u barice rastopljene od razneženosti... Pozdravčić momku koji zna šta je ljubav :-)*
:))))))))))))))))))))))))))))))))
Živela ljubav!
Bez nje smo ništa!
Lepršava balerina koja se raduje životu...
Volim tvoje stihove, šire mi krila i letim gde sama ne bih, ne mogla, ne bih se setila:))
Dobro ti ovo zujanje u glavi.Pozdrav
Da ... Znam tačno kako je to kada ljubav zuji u glavi . Kada je ona krivac za probijene bubne opne, pa onda i dan i noć po glavi tutnji, juriša i struji misao o samo jedoj jedinoj osobi ... Znam do tančina ! Samo ne znam da kažem tako lepo, kao što je to ovde učinjeno ! :))
Хвала свим добрим зујалицама овога блога
