Пуно тога великог у малом свету који речима познајем

Како бих почео, па стао у свим тим корацима размишљања-очекивања

да се нешто ипак деси без да будем узрок ил последица,

несвакидашња ствар, само ситница што преокрене цео свет,

половина твог и мог времена, једном речи љубав,

а она се исписује и изговара тако често

искрено-неискрено

увек сврха постојања и припадања,

несебичног давања,

богатство без богатства,

само вредност у очима и сузама.

 

Тако је крхка свака пахуља кише на Сунцу твоје душе,

а уздах твој ипак довољно миран да се не плашим преране смрти...

 

Мисли моје што шареним лептирима дају своју душу

да небом срећу, твојим бисерним очима прикажу...

 

Исткане нити љубави везују тела у заносу

док се будимо и умиремо...

 

Стихове ове што шири моја душа

сваки сам по себи

један живот

једна песма.

 

Како бих завршио, па стао у свим тим корацима размишљања-очекивања

да се нешто ипак деси без да будем узрок ил последица,

несвакидашња ствар, само ситница што преокрене цео свет,

половина твог и мог времена, једном речи љубав.