Обичне ствари су тако необичне
Има нешто, знам да знаш
све друго је претеривање,
а ово, ово је само чиста душа
истина коју љубим у теби
док ти се образи смеју
док је све тако једноставно
у овом компликованом свету.
Знам, смејеш се док жмурим
и волим сваку сенку твоје светлости
по додиру твоје меке коже
док се играш са мојим мраком,
знам да ти је он тако сладак,
ти у њему, а ја сам-лутам тражећи те.
Прође и ово јутро преко мог и твог лица,
миловање без неког посебног разлога
сваки зрачак светлости по образима тако меким
као душа.
Ти се ниси пробудила, а ја застао оком својим
да сваки сантиметар топлоте поново освежим уснама,
али те пробудих,
како сам само трапав ил обична шепртља
да Сунце зрацима својим не ремети твој слатки сан,
а ја га прекинух тако нагло и доби загрљај топлине.
Мислим у себи то је награда за следећи пут.
И тако свако јутро магијом својом влада,
а срце љубав чека из прикрајка,
ноћ као и свака друга страница неисписаног живота
пада тихо ил немирно руком уметника.
Знаш, замисао наша да те пољубцем и чашом вина
поред камина са заласком Сунца у море
испратим на својим грудима у још један сан
стварно је чиста романтика.
Шта ти још нисам рекао,
да се само сетим,
нисам пуно тога између редова,
али кад их прочиташ
и подсетиш ме
биће само једно
ВОЛИМ ТЕ.



