Неко је...

Неко је пре тебе сломио срце

покидао нити

искидао струне

прешао преко пуне линије

прекинуо је када је цветала,

када је скупила сву росу,

сваку кап зноја боје крви.

 

Неко је пре тебе све латице среће,

Сунце, Месец и Море,

па Звезде, Реке и остала пространства

срцу драга и нама чиста 

брзо одсањао и пробудио ме данас.

 

Неко, а то ниси била ти

ушао је и изашао

тако брзо

да га нисам ни приметио,

а осетио сам га тако дубоко.

 

Ниси ти,

више је то у мени

онако празно,

ненадано

нестало,

понекад заискри,

али треба му времена,

стрпљења и ко зна шта друго,

знаш компликовано је,

а и није...