Кад неко драг теби зуји у глави
Мој свет саткан од свих нити шарених боја твоје уметности....
Машеш рукама и ногама док по трави зеленој бежим са тобом у рукама....
Смејеш се и плачеш, плашиш као мала девојчица исти страхови и мене гоне,
а њих нема када смо заједно,
ШТА ЈЕ ТО, ТО ЈЕ ЉУБАВ....
Јао знам, знам да знаш, увек нешто много
и кад ћутиш мисли ти се преливају из ушију
и морам да устанем да те пољубим, да те смирим,
И ТО, и ТО ЈЕ ЉУБАВ.
МА бежи, ма пусти ме, идаље причај,
ма чујем ја тебе баш добро, баш онако како треба,
хм...КАКО МЕ ТИ ТО ЧУЈЕШ?...
па овако кратко: ВОЛИМ ТЕ ЉУБАВИ МОЈА,
и ти мислиш да сам ја баш то говорила....
хм између осталог и то је било између редова, (((за мене и тебе најбитније))).
Залутао, заспао и заборавио
Залутао сам брже од снова у твоје зелене очи
Заспао сам превише будан и жељан да те брзо загрлим
Ти си одувек била мени....
Ја сам само тражио дугу...
а мисли су била једра ветру који ми те донео...
Галебова крила
Стена на обали мора
по које зрно песка-пшенице...
бело вино и чисто као душа
Ко зна више од ове тишине што у нама дише.
Заборавио сам траг времена на твојим уснама
Сада задовољно лутам у твојим загрљајима
Шта више да кажем: залутао, заспао и заборавио и опет имам све у теби заувек.
За њу
Од ходника па до собе..
где нестају сви твоји трагови..
пратио сам те...
чекао...да се окренеш...да ме пољубиш...
да заспиш и целу ноћ да се откриваш,
да те покривам, да те нежно грлим...
да сањам будан твоје очи, усне, додире,
да спуштам и подижем свилене чаршаве...
да те недам звездама ноћи ни Месецу луталици лажног сјаја.
Чекао сам и зору да ми се насмеје, а ноћ да ме поздрави...
ћутао сам као и увек у твојој тишини...
ослушкивао будан-сваки твој сан...
мирио твоје кратке трзаје и бесмислене немире
својом топлом руком,
крио сам те срцем које само о теби одувек сања...
На мом рамену, по мојој руци твоја расута црна коса
мирише на све што душа жели да има заувек поред себе,
и тренутак
чаробан
као и сваки други поред тебе,
Светлост сунчевих сестри пада на образе меке,
милује и буди моје мило сањиво...
и те снене очи у њима моје гледају огледало душе твоје...
и грлим и љубим усне и образе
лутам по кожи моје кошуте...
Са ивице слатког умора
у загрљају свог анђела
сањам њене снове.
