Utorak, Avgust 30, 2011
Неко је...
Неко је пре тебе сломио срце
покидао нити
искидао струне
прешао преко пуне линије
прекинуо је када је цветала,
када је скупила сву росу,
сваку кап зноја боје крви.
Неко је пре тебе све латице среће,
Сунце, Месец и Море,
па Звезде, Реке и остала пространства
срцу драга и нама чиста
брзо одсањао и пробудио ме данас.
Неко, а то ниси била ти
ушао је и изашао
тако брзо
да га нисам ни приметио,
а осетио сам га тако дубоко.
Ниси ти,
више је то у мени
онако празно,
ненадано
нестало,
понекад заискри,
али треба му времена,
стрпљења и ко зна шта друго,
знаш компликовано је,
а и није...
Znaš Tvoja poezija izgleda tako prosto a zaprvo...potrebno je da sva čula usmeriš u njene niti!
Veliki pozdrav!
Ма није само се опустиш и каналишеш, све што струји око тебе и у теби...
Хвала на коментару поздравко
krilaandjela
samo da se javim..procitala sam kao i sve pre ove..kao i uvek,
prelepo!!!
pozdrav!
Neko je pre tebe
zatitrao strune
razigrao nerve
neko je pre tebe
traga ostavio.
Al ti ćeš draga
sve ožiljke
zaceliti
Taj neko je mnogo bezobrazan...
Dobro jutro i pozdrav:))
Neko pre tebe je porusio mostove
i ostavio me na drugoj strani.
Ti si dosla i sagradila most moga spasa.
Pozdrav.
Добро јутро и хвала
Изабела,
Сањарење,
Анамко,
Касперко.
Ви сте ми ово јутро улепшали као нико до сада.
Поздравко
Iako mi je bila namera odgovoriti stihom, neću. Nije potrebno. Savršena je! Pozdravčić!
Ja ti stihom odgovaram,
i reci ti izgovaram,
neko bio, sada nije,
srce nase dalje bije,
al' naviknut' moglo nije...
(danas me nesto 'oce):)))
Sve što živi na ovom svetu, neki ožiljak ima... Ponekad sevne, zaboli, ali vremenom izbledi. Ostane sećanje i smešak. Došao je neko novi da dušu isceli... :-)*
Divna pesma, "komplikovana, a i nije"... :)
Хвала другари,
Роксана-слободно распали стих,
Марко Антонијане свака част,
Шуки изем ти осмех драг,
Размишљанка јесте тако је,
Меркуре ма није компликована,
на лепим коментарима.
Eh, eh Leteći... sve je to komplikovano jednostavno i jednostavno komplikovano... :)
Шта је бре Цицо, откад ти толико мозгаш, само воли има времена за све остало друго.
I previše mozgam, šta da se radi. Takva vremena došla... :))) A volim ja... uuuvek :)
Е, онда је добро, да знам ја тебе,
доћи ће дуге онако изненада као пахуље растопљене летом овог Сунца по погубљеним ко зна куд облацима, сасушене златне боје јесени увијене зрелим плодовима и богатством душе твоје у узаступним осмесима и да да оној непрекидној замарајућој досадној упорној причи и причи на коју се ја увек шалим и шалим као и сада...
Neko je nekad..
zapalio more
i u meni osta trag
nagorele pore
i miris drag
uspavane zore..
Neko..sada si ti
na dlanu mom
gde se radjaju sni
u oku tvom
ne postoje tragovi
ni pepela dah
samo tvoji osmesi
što utiru strah
od daljina...........
Pozdrav...
Прелепи стихови Мелаино, хвала велико
Ostajem bez teksta! Divno, osecajno i romanticno...
