Petak, Avgust 19, 2011
Ништа посебно о мени
Ништа посебно о мени,
све саме речи познате,
одлазим и долазим
док дани пролазе
исте ствари трошим и купујем
у своје мисли тебе очекујем
мењам уздах издахом
све само од себе створи ред,
ред речи и ред снова
исти, слични, различити
и увек пролазни као магла
седим или стојимлежим или бежим,
ћутањем се браним,
Моја јесен је златне боје,
исписује трагове ноћи
чак и када звезде очи склапају...
и прође време
и теку реке
и све се у круг окрене
И дођу кише
и ветар прашину подигне,
а ти, ти још сањаш,
а већ касно је за п р о л е ћ е.
Proleće prošlo
leto već prolazi
a dragi mi kolega
u oazu ne dolazi.
Nikada nije kasno za proleće . Kada duh cveta i opaja mirisom proleća, to nikada nije u nedogledno vreme !
Za optimiste uvek neka nada stoji,
Za tihe ljude tek predstoji.
Za senke vetra kao što ova krila vedra,
ostaje zalazak svetla i strela u bedra.
Da ste ovakve vrste,videle bi čvrste
ruke,teške prste pune
muke
koji sumraka melodiji mašu.
Ovde nema jave,ceo je život san,
ovakvi sećaju se metle
tek kad s metle sjašu.
Pozdrav Krilati



