Četvrtak, Avgust 18, 2011

Сви ми бројимо у себи

Половина овог што у мени живи,

много згужваног-испегланог,

 

Ти познајеш моје ћутање

и сваку враћену реч,

 

Није тешко, али се само на час заборави,

удахни, зажмури и кад бројање престане

настаће тишина.

 

Ветар ових врелих дана баш глуво дува

шта да ти откуцам да се насмејеш, да ме пожелиш?

 

Ето и после ове поруке

још више ми требаш,

све је тако чудно и споро,

а ништа се није променило

сем што се даљина поново појавила

између нас, али на кратко.

 

Фале ми наше сенке у кухињи

и много тога сличног...

 

Половина овог што у мени живи,

много згужваног-испегланог,

 

Наше ћутање у загрљају

и свака враћена реч пољупцем.

 

Није тешко, али се само на час заборави,

удахни, зажмури и кад бројање престане

настаће тишина и бићеш ту у загрљају.

 

[Odgovori]

Najlepše se ćuti udvoje...

Comment by sanjarenja56 (08/18/2011 06:00)

[Odgovori]

Cutanje...

Comment by kako (08/18/2011 12:32)

[Odgovori]

Нема ничег лепшег него у ћутању се разумети. Машем!:)

Comment by pricalica (08/18/2011 16:16)

[Odgovori]

lepo, lepo, krilca...

Comment by suky (08/18/2011 16:43)

[Odgovori]

ćutanjem se i daljina lakše preboli...
Prijatno!

Comment by domacica (08/18/2011 17:22)

[Odgovori]

Tiho, tiho, tiše, da suzu ne probudiš

Comment by lloreta (08/18/2011 19:10)

[Odgovori]

Tišina je najlepša muzika . Ona sastavljena od svih reči koje nikada nismo izgovorili, atakve su često vrednije i čistije od svih koje smo preko usana prevalili ...

Comment by mimche (08/18/2011 21:53)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me