Utorak, Jun 30, 2009
Ж А Д - заробљена љубав у њему
Као сенка исчезла са жада
камена који под светлошћу Сунца
сија мудрошћу у себи,
а избија зраке прошлости,
измаглице росе
што нестају
као капи
вечног живота
са дланом длана
дахом пољубца
латицом пурпура,
тренутак издаха
и тренутак живота,
часом смрти што у свима
уме да почива.
Полуголе мреже испрекиданих нити борбе за опстанак,
опет истом Сунцу мога мрака прете.
Осушиле су вечност
једног сна,
једне младости,
испијене ожиљцима одрастања и сазревања.
Сумња у ту проклету похлепу понора
датог светом људи и свих наших демона,
искушења и пораза нашег образа,
лика у прашини дуге,
слабог карактера,
и руке што дрхте у загрљају,
у својој вечитој потреби.
Све ми је чудно,
давно усађено
у крај те слике,
поред прозора,
уметност у океану на небу,
у таласу,
неизбежна и смела,
у својој сили стихије,
а испод хриди,
сама по себи порозна,
као жеља нестварна,
и пут неба
спрана кишом пенушавости
перјанице мора,
сестре свежине и наде,
и као воља ходачасника
примирена,
скривена,
а само кајањем,
упамћена.
Покрај пута и прага,
осута да поново никне ниизчега,
лако и замењиво,
на туђој њиви тврде земље,
људским речима уклета
са истих усана
љубав што рађаше,
али семе самог семена
ветар увек посеје.
Туђе су речи зидале свету куле светлости,
прозоре и стакла,
мрака сабласти и тишине...
Сенко без права на помиловање
на жеђ мог живота вечношћу осуђена
душом изгубљене љубави
срца старог камена,
ове ћеш ноћи Зору дочекати,
а ја на колена својим
крик бола пустићу
да ми крши руке и тело.
У себи из срца
браздама времена дуго
по један откуцај,
по једна кап,
по једна пахуља
и суза за тај ЖАД.
Светлост у камену зелене боје,
уклесана нит, једне младости,
једне туге и једне љубави,
дата на дар,
поклон поклона,
живот живота поверен
мудрошћу светла,
шапатом времена
испод песка сећања.
Објашњење: Шта све понекад видимо у заробљеној светлости кристала и тој тајној нити коју у себи носи.
Nisam u tvojim rečima videla samo svetlost... maštu prelivanja... nego mnogo, mnogo više...
Dobro veče:)
Čim te vidim,
zaletim se na tvoje predivne stihove...
uvek....:)))
Ај се договоримо за среду вече, осим ако немаш милион ствари у плану заказаних као тамо неки. Осећам да ће ме згњече кад прочитају ово.
Sreda veče???
Hm???
Mislila sam da se ne pomeram jer počinje Univerzijada... ali... može...:))
Талас
Поздрав морски колега што сурфујеш, јел те није удавила Анам до сада
Анам
јел имас онај МСН
ево ти моја адреса
да се исприцамо на брзину за замисао
oblakandjela@hotmail.com
Kasno videh, bio sam u administaciji. Nemam MSN. Ja to radim na mom sajtu.
Samo da mahnem....
Volim kad te vidim ovde.
Prelepi stihovi...ti svuda vidiš lepotu, i tvoje misli istkaju platno lepote nad svakom vizijom.
Vidim da je i anam isto odgovorila za sredu. Može, ako ostali misle da mogu stići, stići ću i ja.
lepo, jako lepo...
možda malo predugačko, ali lepo...
pozzzz krila...
:)))))
.zad,divan kamen,prelama se svjetlost-zarobljena ljubav u njemu.......a ti napisa cijeli roman.pozdravljam te:)))))i zelim ti lijep dan



