Поклон

У друге истине кренем

да верујем,

пробам-станем Сунцем образа твојих

и усана меких

додиром твојим.

 

Из жеђи, твог ока сјај

не видех добро,

а по облаку кише

душа већ снива.

 

Другом истином вођен

по своду пророка

у рукама држах твоја стопала

да небом заувек ходе,

по трагу судбине

имена твојих

родослов наш.

 

Нађох спокоја глас

у песку празнине

зрно истине,

другим речима вођен

из мора у планине,

талас и ветар

носе промене. 

 

Откуцај сата

шум лишћа

жубор реке

звук звона

и моје речи љубави

именом твојим записани.

Удахни ме

Удахни ме

погледом откључај сећање

ми били смо 

једно без другог

зима и пролеће,

Удахни ме

једном кад трешње цветају

у зору по роси пољуби ме

додиром косе на образу

милуј полако

док звезде одлазе,

удахни ме.