Поклон
У друге истине кренем
да верујем,
пробам-станем Сунцем образа твојих
и усана меких
додиром твојим.
Из жеђи, твог ока сјај
не видех добро,
а по облаку кише
душа већ снива.
Другом истином вођен
по своду пророка
у рукама држах твоја стопала
да небом заувек ходе,
по трагу судбине
имена твојих
родослов наш.
Нађох спокоја глас
у песку празнине
зрно истине,
другим речима вођен
из мора у планине,
талас и ветар
носе промене.
Откуцај сата
шум лишћа
жубор реке
звук звона
и моје речи љубави
именом твојим записани.
Удахни ме
Удахни ме
погледом откључај сећање
ми били смо
једно без другог
зима и пролеће,
Удахни ме
једном кад трешње цветају
у зору по роси пољуби ме
додиром косе на образу
милуј полако
док звезде одлазе,
удахни ме.
