Понекад слични, а исти...
У овом дану,
нисам те видео
твоје усне љубио,
као да сам сан
изгубио.
У овој ноћи
моје очи
сјај су потражиле
звездом сјајном
тебе замениле.
У овом свету таштине
моје си склониште,
киша од Сунца,
светлост испод облака,
тајна само срцу искрена.
По неким речима,
по неким људима,
по свим тим причама,
падаш-устајеш,
бориш се и предајеш,
по свим тим причама
као и ја
дајеш осмехе,
кријеш сузе,
прелазиш мостове,
шириш руке
до туђе победе.
На крају дана
у свакој ноћи
после света
и речи људи
грлиш и љубиш
опрашташ
именом својим
своју тугу заборављаш.
