Понекад слични, а исти...

У овом дану,

нисам те видео

твоје усне љубио,

као да сам сан

изгубио.

 

У овој ноћи

моје очи

сјај су потражиле

звездом сјајном

тебе замениле.

 

У овом свету таштине

моје си склониште,

киша од Сунца,

светлост испод облака,

тајна само срцу искрена.

 

По неким речима,

по неким људима,

по свим тим причама,

падаш-устајеш,

бориш се и предајеш,

по свим тим причама

као и ја

дајеш осмехе,

кријеш сузе,

прелазиш мостове,

шириш руке

до туђе победе.

 

На крају дана

у свакој ноћи

после света

и речи људи

грлиш и љубиш

опрашташ

именом својим

своју тугу заборављаш.