А када се сетим

...Можда ћеш ме познати у кишним капима, што плешу по твојим прозорима, можда ћеш ме измешати у мору мириса после ове кише, а можда ћеш заспати са пољупцем после додира у магли сећања.... Можда те прође дах свежине, а на уснама траг опорог вина поново врати у мој загрљај... Можда сам умео да нађем бола ожиљак и да га ублажим, али нисам умео да га преварим. Можда још увек очима спаваш у сазвежђу љубави, а анђелима дајеш своја крила да би поново моја била. Тело се предаје усне би да пољубе, а руке да те загрле. Горим у ватри што љубав прождире, остају празне све улице, сећања, никад не умиру са нама, Сећања у мојим мислима у твојим грудима тајна заувек заспала. Љубав твога имена можда је заспала на крилима туђих победа наших пораза, никада сама у свету чуда остала, да лута и сања зору нашег буђења. ...Можда ћеш ме познати у кишним капима, што плешу по твојим прозорима, можда ћеш ме измешати у мору мириса после ове кише, а можда ћеш заспати са пољупцем после додира у магли сећања....