Subota, Februar 14, 2009

За Љубав и за Њу

Видиш пишем ти, нисам те се одрекао, сад си се вероватно насмејала, претпостављам. Ето видиш нешто се десило у мојој глави, људи се једноставно промене па тако и ја. Сви у себи бијемо битке које смо изгубили мада то никад не признамо, па тако и ја. У људској природи је да жели и више него што може да прими. Једном си у неком смислу неке приче рекла: “оно што те не уништи, то те ојача“ међутим, сматрам да тада постајеш свестан пораза који може опет да се деси и да се за то већ унапред спремаш. Исто тако суштина да се одређеног тренутка променимо, је да дођемо до неке своје границе испуњени скоро правим осећањем сигурности да више не желимо да нешто толеришемо и онда то и озваничимо. Тако се деси промена и тако се ми променимо. Ја мислим да сам желео да будем обазривији према осећањима која имам у себи према теби. Једном све мора да стане, да би опет почело. Киша не може вечно да пада и ветар не може вечно да дува. Људи памте тренутке, најчешће оне срећне и оне тужне па чак и кад признају и једне и друге тек тада у њиховим очима можеш видети да ли су задовољни својим животом или не. Гледао сам понекад твоје очи и размишљао шта ми кажу и колико треба веровати твојим речима. Умем да препознам када причаш оно што осећаш и оно што знаш. Врло често сам желео само да те слушам, а не да размишљам о ономе што чујем, врло често сам желео само да те гледам и видим оно што желим. Са тобом у свом животу стичем ново искуство, врло лако бих га објаснио да су ствари другачије, али нису, једноставно време, а не судбина криво је што сам те упознао тада, а не у неким другим околностима. Опет је срећа што сам те уопште упознао и што те имам за пријатеља. Имамо неке сличности које кријемо, а наслућујемо много тога заједничког. Упознајући тебе спознао сам себе. Све што би било грешка, а реално јесте, са твог становишта чинило ми се прихватљивим јер ти верујем, правдајући се у себи вишим циљем, а то би била срећа двоје људи у можда једној нужној грешки живота. Волети то је категорија свести у којој други чвоек може да те прилагођава, а опет доста је широк појам јер су осећања шкакљива. Да би их имао мораш их осетити код другога и тај други мора ти одговорити. Још на почетку постављене су границе, не треба их рушити сада, али како ми се формирају мисли и кристалишу осећања у ситуацијама када речима свесно будим срце ... Ма биће оно што мора, увек је тако било, зима се бори са пролећем, јесен са летом, а ми, надам се да ћемо се увек борити срцем...

[Odgovori]

Ovde cu samo procitati i cutati. Da ne narusim sklad.

Comment by casper (02/15/2009 00:01)

[Odgovori]

Ne treba ovde komentara...
SAmo citati i ocutati.
Pozdrav,druze...

Comment by stepskivuk (02/15/2009 00:09)

[Odgovori]

Zaključak: "Упознајући тебе спознао сам себе. "

Comment by sanjarenja56 (02/15/2009 09:02)

[Odgovori]

Nikada nije bilo da nekako nije bilo. pozdrav

Comment by mandrak72 (02/15/2009 09:29)

[Odgovori]

samo da se pridružim ćutolozima. i malo razmislim o... svakoj reči.
Prijatno!

Comment by domacica (02/15/2009 10:24)

[Odgovori]

Хвала пријатељи, али немојте много да ћутите и размишљате, тренутак прође, а ћутање остане.

Поздрав

Comment by krilaandjela (02/15/2009 13:00)

[Odgovori]

bice kako mora da bude- nadam se da ce srce da vam pokaze put.divno pismo za dan zaljubljenih

Comment by dana (02/15/2009 16:04)

[Odgovori]

Дано,Дано путеви постоје и ми ходамо заједно њима док се не сретнемо и ту останемо.

Поздрав

Comment by krilaandjela (02/15/2009 22:43)

[Odgovori]

Прочитах и застадох како бих могла да се загледам.
Поздрав!

Comment by pricalica (02/17/2009 18:06)

[Odgovori]

Причалице, ја се најмање надам да ти стојиш, ја сам увек свестан да све видиш, да све пишеш, да нас упознајеш са нама самима и зато сам ти захвалан.

Поздрав и теби!

Comment by krilaandjela (02/17/2009 23:48)

[Odgovori]

"Једном све мора да стане, да би опет почело?" Citam,razmisljam,a ne bih da otcutim.Pitam se,hoce li poceti...valja li poceti iznova...da li pristati...ako dobijem jos jednu sansu??? Krilaandjela,znam da ne mozes da mi odgovoris jer ti si cini mi se samo duga,do nekoga koga sam volela,volim...svim srcem!Ipak,hvala ti na predivnim stihovima,upucenim ko zna kome,a u kojima se svako tako lagano pronadje.

Comment by Nemir_u_meni (02/20/2009 02:31)

[Odgovori]

procitavsi svoj komentar,primetih nenamernu gramatcku gresku ali bejase kasno :) ...a ne bih da ocutim..Hvala!

Comment by Nemir_u_meni (02/20/2009 02:44)

[Odgovori]

Несанице, знаш шта је лепо?
Лепо је што једино срце нема своје границе, лепо је што мисао иде из срца и лепо је што су нам руке увек топле.
Ма какав загрљај био, јак, слаб, или од пре десет година ипак је увек топао, од срца у једној мисли.

Иначе немам одговор,немој се секирати за граматику и ја је редовно заборављам, али зато је ту Илузија и Касперко да ме опомену.

Поздрав

Comment by krilaandjela (02/22/2009 11:03)

[Odgovori]

I da te pozdrave uvek:)))))

Comment by casper (02/22/2009 12:19)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me