Subota, Februar 14, 2009
За Љубав и за Њу
Видиш пишем ти, нисам те се одрекао, сад си се вероватно насмејала, претпостављам. Ето видиш нешто се десило у мојој глави, људи се једноставно промене па тако и ја. Сви у себи бијемо битке које смо изгубили мада то никад не признамо, па тако и ја. У људској природи је да жели и више него што може да прими. Једном си у неком смислу неке приче рекла: “оно што те не уништи, то те ојача“ међутим, сматрам да тада постајеш свестан пораза који може опет да се деси и да се за то већ унапред спремаш. Исто тако суштина да се одређеног тренутка променимо, је да дођемо до неке своје границе испуњени скоро правим осећањем сигурности да више не желимо да нешто толеришемо и онда то и озваничимо. Тако се деси промена и тако се ми променимо. Ја мислим да сам желео да будем обазривији према осећањима која имам у себи према теби. Једном све мора да стане, да би опет почело. Киша не може вечно да пада и ветар не може вечно да дува. Људи памте тренутке, најчешће оне срећне и оне тужне па чак и кад признају и једне и друге тек тада у њиховим очима можеш видети да ли су задовољни својим животом или не. Гледао сам понекад твоје очи и размишљао шта ми кажу и колико треба веровати твојим речима. Умем да препознам када причаш оно што осећаш и оно што знаш. Врло често сам желео само да те слушам, а не да размишљам о ономе што чујем, врло често сам желео само да те гледам и видим оно што желим. Са тобом у свом животу стичем ново искуство, врло лако бих га објаснио да су ствари другачије, али нису, једноставно време, а не судбина криво је што сам те упознао тада, а не у неким другим околностима. Опет је срећа што сам те уопште упознао и што те имам за пријатеља. Имамо неке сличности које кријемо, а наслућујемо много тога заједничког. Упознајући тебе спознао сам себе. Све што би било грешка, а реално јесте, са твог становишта чинило ми се прихватљивим јер ти верујем, правдајући се у себи вишим циљем, а то би била срећа двоје људи у можда једној нужној грешки живота. Волети то је категорија свести у којој други чвоек може да те прилагођава, а опет доста је широк појам јер су осећања шкакљива. Да би их имао мораш их осетити код другога и тај други мора ти одговорити. Још на почетку постављене су границе, не треба их рушити сада, али како ми се формирају мисли и кристалишу осећања у ситуацијама када речима свесно будим срце ... Ма биће оно што мора, увек је тако било, зима се бори са пролећем, јесен са летом, а ми, надам се да ћемо се увек борити срцем...
Ovde cu samo procitati i cutati. Da ne narusim sklad.
Ne treba ovde komentara...
SAmo citati i ocutati.
Pozdrav,druze...
Nikada nije bilo da nekako nije bilo. pozdrav
samo da se pridružim ćutolozima. i malo razmislim o... svakoj reči.
Prijatno!
Хвала пријатељи, али немојте много да ћутите и размишљате, тренутак прође, а ћутање остане.
Поздрав
bice kako mora da bude- nadam se da ce srce da vam pokaze put.divno pismo za dan zaljubljenih
Дано,Дано путеви постоје и ми ходамо заједно њима док се не сретнемо и ту останемо.
Поздрав
Прочитах и застадох како бих могла да се загледам.
Поздрав!
Причалице, ја се најмање надам да ти стојиш, ја сам увек свестан да све видиш, да све пишеш, да нас упознајеш са нама самима и зато сам ти захвалан.
Поздрав и теби!
"Једном све мора да стане, да би опет почело?" Citam,razmisljam,a ne bih da otcutim.Pitam se,hoce li poceti...valja li poceti iznova...da li pristati...ako dobijem jos jednu sansu??? Krilaandjela,znam da ne mozes da mi odgovoris jer ti si cini mi se samo duga,do nekoga koga sam volela,volim...svim srcem!Ipak,hvala ti na predivnim stihovima,upucenim ko zna kome,a u kojima se svako tako lagano pronadje.
procitavsi svoj komentar,primetih nenamernu gramatcku gresku ali bejase kasno :) ...a ne bih da ocutim..Hvala!
Несанице, знаш шта је лепо?
Лепо је што једино срце нема своје границе, лепо је што мисао иде из срца и лепо је што су нам руке увек топле.
Ма какав загрљај био, јак, слаб, или од пре десет година ипак је увек топао, од срца у једној мисли.
Иначе немам одговор,немој се секирати за граматику и ја је редовно заборављам, али зато је ту Илузија и Касперко да ме опомену.
Поздрав
I da te pozdrave uvek:)))))
