За Љубав и за Њу

Видиш пишем ти, нисам те се одрекао, сад си се вероватно насмејала, претпостављам. Ето видиш нешто се десило у мојој глави, људи се једноставно промене па тако и ја. Сви у себи бијемо битке које смо изгубили мада то никад не признамо, па тако и ја. У људској природи је да жели и више него што може да прими. Једном си у неком смислу неке приче рекла: “оно што те не уништи, то те ојача“ међутим, сматрам да тада постајеш свестан пораза који може опет да се деси и да се за то већ унапред спремаш. Исто тако суштина да се одређеног тренутка променимо, је да дођемо до неке своје границе испуњени скоро правим осећањем сигурности да више не желимо да нешто толеришемо и онда то и озваничимо. Тако се деси промена и тако се ми променимо. Ја мислим да сам желео да будем обазривији према осећањима која имам у себи према теби. Једном све мора да стане, да би опет почело. Киша не може вечно да пада и ветар не може вечно да дува. Људи памте тренутке, најчешће оне срећне и оне тужне па чак и кад признају и једне и друге тек тада у њиховим очима можеш видети да ли су задовољни својим животом или не. Гледао сам понекад твоје очи и размишљао шта ми кажу и колико треба веровати твојим речима. Умем да препознам када причаш оно што осећаш и оно што знаш. Врло често сам желео само да те слушам, а не да размишљам о ономе што чујем, врло често сам желео само да те гледам и видим оно што желим. Са тобом у свом животу стичем ново искуство, врло лако бих га објаснио да су ствари другачије, али нису, једноставно време, а не судбина криво је што сам те упознао тада, а не у неким другим околностима. Опет је срећа што сам те уопште упознао и што те имам за пријатеља. Имамо неке сличности које кријемо, а наслућујемо много тога заједничког. Упознајући тебе спознао сам себе. Све што би било грешка, а реално јесте, са твог становишта чинило ми се прихватљивим јер ти верујем, правдајући се у себи вишим циљем, а то би била срећа двоје људи у можда једној нужној грешки живота. Волети то је категорија свести у којој други чвоек може да те прилагођава, а опет доста је широк појам јер су осећања шкакљива. Да би их имао мораш их осетити код другога и тај други мора ти одговорити. Још на почетку постављене су границе, не треба их рушити сада, али како ми се формирају мисли и кристалишу осећања у ситуацијама када речима свесно будим срце ... Ма биће оно што мора, увек је тако било, зима се бори са пролећем, јесен са летом, а ми, надам се да ћемо се увек борити срцем...