Nedelja, Februar 08, 2009
Тренуци који прођоше
Пајац-лутка што у себи плаче
Бела купа,
на глави стоји,
на њеном врху фић-фирић мали,
и уснула бајка у очима.
Бледом шминком на лицу
плаве сузе пустио,
још једном ми
срце ранио.
Узалуд се врата затварају,
и живот у том рају
сањају.
Те, твоје очи,
плачљиве,
немо, ме гледају.
Сан,
да јаву врати,
ветар,
да мирис донесе,
љубав,
на уснама,
додир у песмама,
а пајац,
само лутка у бајкама....
Рам на сликама
У јесен кад смех ме пробуди,
кад шапат додирне
струне твоје и моје,
кад нас Сунце огреје
и руке нађу склониште.
Кад те нађем и изгубим на трен,
кад ме зовеш, док кришом прилазим
и љубим те.
Када дан завара,
када се ноћ нашали са звездама,
и кад усне моје ка твојим крену
бићеш слика моје љубави,
а ја рам твоје душе заувек.
Слика љубави у нама,
а одсјај у дечјим очима.
Игра гласна и весела
котрља се низ ливаде
тражи нове цветове,
слатке мирисе,
да опет дође пролеће.
Не, немој ми опростити
Не, немој ми опростити,
Сагнућу главу и молити,
ал ти ми немој, опростити.
Залуд је ветар престао
ја сам идаље тебе варао.
Пусто моје, душу нема,
само сузе, болом баца,
не, немој ми опростити.
Ја, ја сам те очима и телом волео,
за друго нисам марио
зато сам те драга повредио.
Не, немој ми опростити.
Пусто моје, душу нема,
само сузе, болом баца,
не, немој ми опростити.
ovo je mnogo zabolelo. nadam se da je sasvim prošlo.
Prijatno!
Vrlo rado ti ne bih oprostila, ali ti znas da mozes sve, bas sve!
Oprosti Andjelko, u trenutku citanja pozelela sam da je meni neko napisao ovu pesmu, i ja sam je tako komentarisala.
Inace sve tri su prelepe.
I meni se treća za srce zalepila...zato imaš kod mene jedan mali poklon...od srca...
Ovo je tako tuzno!Samo, ja sam osoba sa druge strane...ja sam osoba koja ne moze da oprosti,koja je "ranjena".Sasvim slucajno sam naletela na ovaj blog a sada se kajem sto jesam.Toliko me svaka tvoja rec bolno podseca na nekoga,da mi dodje da zaplacem.Mislila sam,da niko,nikada,nece pisati kao ON!
Krilanadjela, verovatno samo ti možeš utešiti Nemir u duši...mislim da će proćitati sve tvoje postove.
Iskreno,volela bih ali ovde ima tako puno svega...nadam se da cu imati dovoljno vremena da iscitam sve,ali ne sumnjam u kvalitet.
Pozdrav za Sanjarenja56
Немирко,
осмех из љубави опет полеће из искреног, а често рањеног срца кад крену овакви стихови.Није то осмех среће у суштини, то је неко испуњење-задовољство кога се сетиш, али временом је топло. Ја,ја опростим и кад нећу, и мени опросте икад неће, ваљда је опет све у преламању светлости у нама.
Поздравче
Сањарење56 ми се бре овде много добро тешимо
