Nedelja, Februar 08, 2009

Тренуци који прођоше

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Пајац-лутка што у себи плаче

 

Бела купа,

на глави стоји,

на њеном врху фић-фирић мали,

и уснула бајка у очима.

 

Бледом шминком на лицу

плаве сузе пустио,

још једном ми

срце ранио.

 

Узалуд се врата затварају,

и живот у том рају

сањају.

 

Те, твоје очи,

плачљиве,

немо, ме гледају.

 

Сан,

да јаву врати,

ветар,

да мирис донесе,

љубав,

на уснама,

додир у песмама,

а пајац,

само лутка у бајкама....

 

 

Рам на сликама

 

У јесен кад смех ме пробуди,

кад шапат додирне

струне твоје и моје,

кад нас Сунце огреје

и руке нађу склониште.

 

Кад те нађем и изгубим на трен,

кад ме зовеш, док кришом прилазим

и љубим те.

Када дан завара,

када се ноћ нашали са звездама,

и кад усне моје ка твојим крену

бићеш слика моје љубави,

а ја рам твоје душе заувек.

 

Слика љубави у нама,

а одсјај у дечјим очима.

Игра гласна и весела

котрља се низ ливаде

тражи нове цветове,

слатке мирисе,

да опет дође пролеће.

 

 

Не, немој ми опростити

 

Не, немој ми опростити,

Сагнућу главу и молити,

ал ти ми немој, опростити.

Залуд је ветар престао

ја сам идаље тебе варао.

 

Пусто моје, душу нема,

само сузе, болом баца,

не, немој ми опростити.

 

Ја, ја сам те очима и телом волео,

за друго нисам марио

зато сам те драга повредио.

Не, немој ми опростити.

 

Пусто моје, душу нема,

само сузе, болом баца,

не, немој ми опростити.

[Odgovori]

ovo je mnogo zabolelo. nadam se da je sasvim prošlo.
Prijatno!

Comment by domacica (02/09/2009 09:25)

[Odgovori]

Домаћице, то је само тужна песма.

Comment by krilaandjela (02/09/2009 13:17)

[Odgovori]

Vrlo rado ti ne bih oprostila, ali ti znas da mozes sve, bas sve!
Oprosti Andjelko, u trenutku citanja pozelela sam da je meni neko napisao ovu pesmu, i ja sam je tako komentarisala.
Inace sve tri su prelepe.

Comment by casper (02/09/2009 19:12)

[Odgovori]

I meni se treća za srce zalepila...zato imaš kod mene jedan mali poklon...od srca...

Comment by sanjarenja56 (02/09/2009 19:26)

[Odgovori]

Хвала Касперко и хвала Сањарење56

Comment by krilaandjela (02/09/2009 23:10)

[Odgovori]

Ovo je tako tuzno!Samo, ja sam osoba sa druge strane...ja sam osoba koja ne moze da oprosti,koja je "ranjena".Sasvim slucajno sam naletela na ovaj blog a sada se kajem sto jesam.Toliko me svaka tvoja rec bolno podseca na nekoga,da mi dodje da zaplacem.Mislila sam,da niko,nikada,nece pisati kao ON!

Comment by Nemir_u_meni (02/20/2009 02:21)

[Odgovori]

Krilanadjela, verovatno samo ti možeš utešiti Nemir u duši...mislim da će proćitati sve tvoje postove.

Comment by sanjarenja56 (02/20/2009 08:20)

[Odgovori]

Iskreno,volela bih ali ovde ima tako puno svega...nadam se da cu imati dovoljno vremena da iscitam sve,ali ne sumnjam u kvalitet.
Pozdrav za Sanjarenja56

Comment by Nemir_u_meni (02/21/2009 13:36)

[Odgovori]

Немирко,

осмех из љубави опет полеће из искреног, а често рањеног срца кад крену овакви стихови.Није то осмех среће у суштини, то је неко испуњење-задовољство кога се сетиш, али временом је топло. Ја,ја опростим и кад нећу, и мени опросте икад неће, ваљда је опет све у преламању светлости у нама.

Поздравче

Сањарење56 ми се бре овде много добро тешимо

Comment by krilaandjela (02/22/2009 11:08)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me