Нема трагова

Одвој ме од земље

по коју кап кише

са длана пусти,

у облак бели

пошаљи свој поглед.

 

Знам,

рећи ћеш само.......НЕМА трагова....

 

По сутону у мрак

низ твоје тело,

низ твоје усне...

нема трагова.

 

Одвој ме од Сунца,

ко лептира од цвета

и пусти да треперим,

знам,

нема мириса и нема трагова.

 

По сутону у мрак

низ твоје тело,

низ твоје усне...

 

Више нема трагова

од сећања далеко

до вечности близу

више нема трагова

У нама потреба нестала.

 

 

Опчињен

Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4

Бирао бих...

Волео...тренутак да дође,

да прођеш ти...кораком,

да чекам....свет

у једном оку,

сан да прогута вечност даљине у нама.

 

Мој дах,

моја туга,

моја љубав,

зашто ми тако јако требаш

у овим грудима

да куцаш,

а ја да тихим вапајом

у себи тебе тражим?

 

Колико је тога на Сунцу и киши,

под звездама и месецом опчињено

љубављу, љубави?

 

Никоме никада своју жељу на длану

нећу открити,

покорити моју душу,

можеш само ти.

 

Колико тога стане у додиру, 

на уснама у загрљају?

Много и више од тога,

а никада довољно 

за нас у нама

да остане.

 

Пођи страном светлости

сенке мудрости

крајичком ока

путем љубави.

 

Волим те мило моје

тек толико

да постојим,

да дахом твог живота живим,

Волим те мило моје...

 

Све су моје лудости

игре живота

добиле смисао

у тренутку када сам те срео.

 

Кад кад седим сам

очима по бетону на степеницам

спуштам време да прође

примачињем звезде

мислим о теби у сваком погледу

који сија у мојим очима,

имаш слободу звезданог неба

увек си горе изнад мене

када ниси у мом загрљају,

једино нас

месец чува под Сунцем

сваке зоре.

 

 

Колико је тога на Сунцу и киши,

под звездама и месецом опчињено

љубављу, љубави?