Ponedeljak, Jul 27, 2009
Опчињен
Бирао бих...
Волео...тренутак да дође,
да прођеш ти...кораком,
да чекам....свет
у једном оку,
сан да прогута вечност даљине у нама.
Мој дах,
моја туга,
моја љубав,
зашто ми тако јако требаш
у овим грудима
да куцаш,
а ја да тихим вапајом
у себи тебе тражим?
Колико је тога на Сунцу и киши,
под звездама и месецом опчињено
љубављу, љубави?
Никоме никада своју жељу на длану
нећу открити,
покорити моју душу,
можеш само ти.
Колико тога стане у додиру,
на уснама у загрљају?
Много и више од тога,
а никада довољно
за нас у нама
да остане.
Пођи страном светлости
сенке мудрости
крајичком ока
путем љубави.
Волим те мило моје
тек толико
да постојим,
да дахом твог живота живим,
Волим те мило моје...
Све су моје лудости
игре живота
добиле смисао
у тренутку када сам те срео.
Кад кад седим сам
очима по бетону на степеницам
спуштам време да прође
примачињем звезде
мислим о теби у сваком погледу
који сија у мојим очима,
имаш слободу звезданог неба
увек си горе изнад мене
када ниси у мом загрљају,
једино нас
месец чува под Сунцем
сваке зоре.
Колико је тога на Сунцу и киши,
под звездама и месецом опчињено
љубављу, љубави?
Osetim ponekad
trebaš me
Osetim ponekad
tvoj nemir
a opet
odlazim
Htela bih da viknem
Do samo g neba
Htela bih da šapnem
pokošenoj travi
htela bih da znaš
uvek sam te čekala
a opet
odlazim
gde god da sam
gde god da si
od kada znam da postojiš
moje srce u tvojim grudima kuca
Koliko nas je opcinjeno ljubavlju,ljubavi?
Koliko nas je pritisnuto patnjom, patnjo?
Koliko nas...tugo?
Znam samo dvoje.
Tebe i mene, zeljo.
Tebe i mene, ceznjo.
Tebe i mene, beskraju moj.
uhhh nesanice, al si ti romantično tragična večeras..:)
meni dja mnogo... pogotovu:
Волим те мило моје
тек толико
да постојим,
да дахом твог живота живим,
Волим те мило моје...
Све су моје лудости
игре живота
добиле смисао
у тренутку када сам те срео.
Zzzz Leteci :)
Hehej, kad god ja odem ranije ti dodjes:)))))
odnosno doletis, ostavis trag i nestanes:))))
Pozdravljam te!
Колико тога стане у додиру,
на уснама у загрљају?
Много и више од тога,
а никада довољно
за нас у нама
да остане.



