Ponedeljak, Jul 27, 2009
Нема трагова
Одвој ме од земље
по коју кап кише
са длана пусти,
у облак бели
пошаљи свој поглед.
Знам,
рећи ћеш само.......НЕМА трагова....
По сутону у мрак
низ твоје тело,
низ твоје усне...
нема трагова.
Одвој ме од Сунца,
ко лептира од цвета
и пусти да треперим,
знам,
нема мириса и нема трагова.
По сутону у мрак
низ твоје тело,
низ твоје усне...
Више нема трагова
од сећања далеко
до вечности близу
више нема трагова
У нама потреба нестала.
Andjelko ne moze da nema tragova, uvek ostane trag u nama, duboko, kao oziljak. Mozes samo da kazes da ne postoje, ali te zapeku i zabole na "promenu vremena" :( Poz.
Potreba za onim sto se voli
nikada ne prestaje.....
Andjelko pozdravce!
Е јесте обе брзе, а само што сам написао.
У праву сте, хвала
Касперко и Несанице
Lijepo...Evo jedan :) za laku noc...



