Sreda, Mart 31, 2010

Једно подне

...Весела, стани, па нећу те стићи тако луду, Боже ко би ми поверовао да сам са њом

сада....Дајеш ми пољубац право у срце, у те дивне образе остављам отисак, како

ћу сам без тих меких руку-правих латица на мојим раменима у тренуцима који се 

памте...Одлазе ласте, смењују се јесен и зима, видео сам роду како дограђује гнездо,

испрекидани снови на јави у мојим и твојим очима држе нас тог поподнева заједно.

Не знам све како почиње, не знам како се завршава, али једно ћу одувек знати...

волети тебе било је лако....

 

Ма ко ме пита за тебе

залуд је мисао бацио

нико нас више не зна

нестали без трага у бескрају

по путевима песак

у срцу празнина вуче

мој добри стари друже

пусти ме да заспим 

да останем код куће.

 

Лутали смо светом

без граница

чекали ветар на станицама,

можда ни море

није таласом поклопило обалу

од белог песка,

парче месечеве сенке

што нас је свило саме

поред пуцкетаве ватре,

загрљени само лепотом

цвета љубави,

ко би га знао

када се деси

и остане да живи у нама

и после свих олуја

млад још увек поред тебе стојим,

да те заувек волим. 

[Odgovori]

Samo baciš bisere i nestaneš..
kakav si!!!

Comment by sanjarenja56 (04/01/2010 06:22)

[Odgovori]

:)

Comment by unajedina (04/01/2010 10:31)

[Odgovori]

волети тебе било је лако....
a još lakše ovakve stihove smestiti u srce
Prijatno!

Comment by domacica (04/01/2010 13:20)

[Odgovori]

Uh, Krila...mnogo si osećajan i prelepo pišeš :)
Nemam reči. Mislila sam da su takvi ljudi davno prestali da postoje. Drago mi je što sam se prevarila :)

Comment by mesecina (04/01/2010 15:25)

[Odgovori]

Samo ću da se nasmiješim. Nemam ništa smisleno napisati nakon svega što je ovdje napisano. Lijepo.
pozdrav

Comment by mandrak72 (04/01/2010 17:34)

[Odgovori]

Лепо је волети живот и живети га овако са вама свима:

Сањарење, Домаћице, Унаједина, Месечина, Мандрак, Несаница, Шуки, Анам, Хепи, Весела, Причалица, Биливер, Степски, Цици, Илуѕија, Пинокио, Настасја, Биља и још сви остали

Поздрав велики

Comment by krilaandjela (04/01/2010 17:57)

[Odgovori]

Ma ko me za tebe pita,
kao da ranu zivu otvara,
kao da ruku u oganj stavlja
u dubine moga nemira.
I ko ti ime slucajno spomene,
sa usana mi osmeh skida,
suzu iz oka pokrece,
srce na dvoje kida.
"Ma kog me Boga za tebe pitaju..."

Comment by nesanica (04/02/2010 23:51)

[Odgovori]

:) pozdrav, Andjelko !
prelepo ...

Comment by nastasja (04/03/2010 03:01)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me