Sreda, Jul 01, 2009

Помирени својим немиром

Неко је крио свет у мојим очима вешто као ловац сваке моје жеље, мојих погледа. Искрено нисам разумео све те ствари на овом свету баш онако како их други виде, увек су за мене имале посебне скривене боје, топлину са ивице мрака и ону неиспитану границу - посебну драж препознавања блискости и сличности људи који је користе, улазе и излазе, седе и подижу, живе у њој, спавају и устају јутром својих обавеза и жедном жељом промене.

Искре су свака по себи чудо што нас одржава у непрекидној потери, она ме препознаје, она ме зна, она ме губи, она се плаши, она паником прелази границу, она губи нит, она постаје свет у мом мраку, она ме гуши.

Исијавањем по хоризонту који нестаје под велом нових звезда одраста путник у души, задржавајући поглед даљине циља свог, загрли своје биће које га гуши, а очима проба да врати њен сјај, откуцајем срца да отера страх, а топлином тела и додира настави прекинуту нит.

Пољубац, исти, али не као и сваки други искрено подељен у светлу звезда испијен речима опорог вина делио је њу и њега кораком снам, а јавом даљине коју прелазе сада ближи него икад пре.

Очи се играју, буде и разум и душу, причају чудним језиком емоција срца, искуством разума и страхом који се потире:

"Сећаш се јесени лета и јутра и мрака

сећаш се тренутка и трена

сећаш ли се мог и твог уздаха

првог пољупца

песме исписане твојим очима

тада,

сећаш се мене

ево ту

баш као и сада

руком додира

твога образа

и погледа

срамежљивог руменила

дрхтаја тела

усана

жедних пољубаца,

а сада спремних

праштања,

сећаш се...

а сада,

чујем твој страх како куца

видим како ти душа из очију плаче

како се плашиш сваког мог одласка

како ме јуриш и грчевито стежеш

рукама од ветра, зашто?

 

Ко је то у теби окренуо дугу

затворио љубав у границе

мерљиве само пространством 

похлепе презира туђих.

 

Немој дрхтати и плакати 

док те загрљену љубим

упорно у лице.

 

Моја си била и остала срећа,

сјај моје душе

искра, потреба и жеља,

све оно топло и мило

свету у коме се нађох 

телом и бићем човека.

 

Подари још један живот

овај у мени још увек живи

нек крошњом својом

ухвати титрај ноћи ове

са звездом која се роди.

 

Сада када сам поново 

постао и био твој

нитом срца везан

настави самном да ходаш

далеко ка циљу у нама".

Искрено нисам разумео све те ствари на овом свету баш онако како их други виде, увек су за мене имале посебне скривене боје, топлину са ивице мрака и ону неиспитану границу - посебну драж препознавања блискости и сличности људи који је користе, улазе и излазе, седе и подижу, живе у њој, спавају и устају јутром својих обавеза и жедном жељом промене.

[Odgovori]

Neki put jedna iskra pokaže put koji ne bi osvetlila ni baklja...
a opet ponekad,
zatvaramo oči i ne vidimo onog što nam šapuće,
zatvaramo uši i ne čiujemo ono što bi želeli da čujemo,
ponekad, samo ponekad, izgubimo se u sebi...

Comment by anam (07/01/2009 23:58)

[Odgovori]

Sve je lako kada pored sebe imas nekoga ko ume da oseca i ne plasi se da to i pokaze...recimo na ovaj, predivan nacin. Ti to uvek radis iz srca i hvala sto to delis sa nama. Nemam snage za nadovezivanje, poeziju i uzvisene reci. Nocas samo cutim...

Comment by nesanica (07/02/2009 00:31)

[Odgovori]

Eh, anđeoski, da li ona shvata ove reči:
"Подари још један живот
овај у мени још увек живи
нек крошњом својом
ухвати титрај ноћи ове
са звездом која се роди."
Jer ako shvata, trebaće ti uskoro kum...

Comment by sanjarenja56 (07/02/2009 08:42)

[Odgovori]

Decace izvini.
Znam da ne volis prazne komentare, ali sam jednostavno u emotivnoj blokadi da bih ti odgovorila onako kako treba.
Zato samo citam i pozdravljam.

Comment by casper (07/02/2009 09:15)

[Odgovori]

"Искрено нисам разумео све те ствари на овом свету баш онако како их други виде"...
ali sam znao
da pripadam tvom srcu
tvom koraku
tvojoj ruci
tvom osmehu...
Prijatno!

Comment by domacica (07/02/2009 10:35)

[Odgovori]

Procitao mnogo toga, a ovde te samo pozdravljam.

Comment by talas (07/04/2009 23:03)

[Odgovori]

Хвала свима Вам, са поезијом и прозом која корача увек поред свих нас.

Comment by krilaandjela (07/05/2009 22:29)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me